Ja sam biće. Ne nosim oreol nevinosti jer belo me guši. Prljava sam od glave do pete. Volim poslove gde ima blata i smeća. Pre i posle gneva, bacam razloge kao krpe.

Dok čekam rađanje novog dana, gonjena unutrašnjim ludilom i nesanicom razgovaram sa onima koji pojima nemaju da su zaboravljeni i da njihova imena ne pominje niko do ludog vetra nesmirenog... Pokušavam da izgovorim ime onog zaboravljenog, ali u mom umu nema sećanja na njega...postoji samo nejasna emocija da je jednom neko bio voljen.

Odrastanje
- Savršeni marginalci -

Žalosno je kada shvatiš da godine neminovno donose preobraćenje... Ono nužno i ničim izazvano, bar naizgled... Počinješ da se menjaš, ali to shvatiš mnogo kasno tj. tek kada je ceo taj proces već gotov i kada nema šanse za promenu... Žalosno...

Zaborav

Davno sam otišla i zaboravila da sam nekada ispuštala iz svog tela smeh nalik na gromoglasni, svetlucavi pad novčića u slot mašini. Odjekivao je jako, taj moj smeh i ništa ga nije moglo zaustaviti. Ljudi su se ponekad smejali samom mom smejanju a ja sam se smejala jače zbog njih. Lepi dani... Šteta je što se u mom umu pojavljuju kao obrisi, bez ukusa i boje.

Danas se ne smejem, bar ne kao pre. Gromoglasnost sam zamenila tišinom, a svetlucavi novac se isprljao. Šta se desilo? Ne znam, možda su godine učinile svoje a možda, pak, danas ne vidim stvari koje su smešne. Odlazak je verovatno ubrzao stvar. Ma otkud znam... Sve je tako konfuzno i nepovezano...

Он

Не разуме речи које говорим и не жели да види да у очима мојим обитава смех праисконски.

Псује ме, говори да сам проклета и да је сваки мој покрет погрешан.

Ћутим... јер да говорим врисак би ме угушио.