Ja sam biće. Ne nosim oreol nevinosti jer belo me guši. Prljava sam od glave do pete. Volim poslove gde ima blata i smeća. Pre i posle gneva, bacam razloge kao krpe. Nisam fina i dobra jer moje misli posećuje onaj što na rukama ima tragove krvi i čiji Pakao nosim u sebi. Mirišem na znoj radnika i smrdim na ekskluzivne salone gde medvedi i vranci stalno obitavaju. Snove sanjam od kraja ka početku, java mi počinje tuđim, vrištećim košmarima, a moj bes sažeže sve koji nisu krivi. Ah, šta ja tu mogu, kad svako sebe smatra žrtvom? Tragovi, što ih ostavljam razbacane po tuđim licima uvek nose so i vodu njihovih prokletih očiju. Ja imam šarene ponore, umesto očiju i oni gutaju svaki sunčev zrak. Moj um izmišlja strahove koji ne postoje, ali ponekad pretrnem od njih. Druge prestravljujem idejama, a ustvari jedino imam strah od ludila. Hm, ja sam biće, zver satkana od tankih niti, psihodeličnih jutara ispunjenih kricima. Ahahahahah, teško zemlji na koju kroči moja noga.