Who's online
Friends
Odrastanje
Odrastanje
- Savršeni marginalci -
Žalosno je kada shvatiÅ¡ da godine neminovno donose preobraćenje... Ono nužno i niÄim izazvano, bar naizgled... PoÄinjeÅ¡ da se menjaÅ¡, ali to shvatiÅ¡ mnogo kasno tj. tek kada je ceo taj proces već gotov i kada nema Å¡anse za promenu... Žalosno...
Nekad smo voleli da sedimo ispred dragstora koji smo zbog majke vlasnika Paje, Savke, popularno zvali ″idemo na pivo kod babe″. Nikad nismo imali dovoljno para za Äetiri piva, ponekad ni za jedno, ali to je bilo nebitno jer ili bi nam baka Savka dala onako ili bi jednostavno pili na crtu ili bi jednostavno delili. Ubedljivo najslaÄ‘e pivo pila sam baÅ¡ tu... SluÅ¡ali smo buÄnu muziku, nosili starke i bedževe, voleli da se zajebavamo i užasavamo okolinu...... Ta Pajina prodavnica (od dragstora nije bilo ni D) je bila jedna opasno zapuÅ¡tena, memljiva rupÄaga, sva od betona i neurotiÄno crvena. Paja je u trenutku napada kreativnosti reÅ¡io da je ofarba ne bi li privukao muÅ¡terije, ali, avaj kako je ulica u kojoj je prodavnica bila slepa i neopozivo naruÅ¡ene reputacije zbog muÅ¡terija drogeraÅ¡a tj. nas Paja je levitirao izmeÄ‘u nule i minusa. Kako je uspevao da preživi tih nekoliko godina pre 21.veka? Tada, kada sam sedela na hladnom betonu i bila buÄna i besna, nije me bilo briga. Sada me to kopka, ali nemam koga da pitam... (Jedni kažu da je Paju ubio neki zelenaÅ¡ zbog kinte, drugi da ga je ubio otac neke devojke koja se drogirala i overdozirala, a treći tvrde da je Paja živ i zdrav i da su ga videli kako se Å¡eta Beogradom.)
Mi smo tvrdoglavo sedeli ispred prodavnice, branili tu imaginarnu tvrÄ‘avu zadahom piva i kratkim kosama... Leto, proleće, hladnoća, sve je to bilo nebitno jer smo imali za neÅ¡to da se uhvatimo pa makar to bila smrdljiva prodavnica. Tu su se meÄ‘usobno tukli pankeri zbog Pistolsa i Ramonsa, stare i nove Å¡kole; tu su pankeri tukli metalce... kada su dizelaÅ¡i ojaÄali, onda su se pankeri i metalci udružili i ispraÅ¡ili ih, pa su onda opet krenuli da tuku metalce... Ipak, ispred prodavnice su mogli da sede samo najjaÄi. Kako sam dospela na to mesto, ni dan-danas mi nije najjasnije. Bila sam mlaÄ‘a od svih njih bar Äetiri godine; oni su zavrÅ¡avali, a ja tek kretala u srednju. Jednostavno su me prigrlili na svoje pank grudi ne pitajući niÅ¡ta i ne tražeći niÅ¡ta. Voleli su Å¡to sam volela, kako su je zvali, njihovu muziku i Å¡to sam u njih gledala kao u male bogove. U tom periodu odrastanja svaÄija sujeta raste pa makar to bilo i zbog divljenja jedne klinke. Ta klinka je, pak, imala "exluzivno pravo" da visi sa njima... To pravo nisu imale ni njihove cure, koje su me mrzele jer su mislile da ih otimam. Ja sam bila samo zbunjena Äinjenicom da sam tu gde sam, a besnu muziku sam poÄela sluÅ¡ati jer je to opasno nerviralo mog oca. Ne, nije on bio jedan od onih koji su obožavali narodnjake, on je bio stari roker odrastao na Flojdima, Stonsima tj. onom melodiÄnom roku koji je, po njemu, imao poentu. Po njemu, pank nije imao poentu, jer zaÅ¡to bi neko mlad bio toliko besan kad život i nije toliko loÅ¡. (Mnogo godina kasnije, moj otac je shvatio puno znaÄenje reÄi bes kada je ostao bez posla i postao taksista. To young to die, to old for rock'n'roll, kakve li ironije!!!) Zavolela sam pank jer to je bilo ono Å¡to sam osećala ali nisam znala kako da nazovem. To je bilo potpuno, uvredljivo negiranje klasike kome sam težila verovatno iz... ma daj, otkud znam....možda uroÄ‘enoj destrukciji od koje boluju svi u mojoj porodici...
Ono Å¡to je i mene samu zbunjivalo je Äinjenica da sam volela i neku drugu vrstu muzike... To se nekako nije uklapalo u moje poimanje o panku. Zapravo, iz panka sam crpela životnu filozofiju koju sam obilato primenjivala i na neprimenljive stvari. Hehe... veÄiti buntovnik...
Eeee, nekad je pivo bilo mnogo pitkije, ljudi zanimljiviji i manje loši, manje zavidni. Družili smo se iskreno, baš iskreno...
Jovana smo zvali Zaja Olovni. Njegov deda je bio zaslužni komunista umrtvljen od strane Nemaca Äetrdest i... jebote, ladno sam zaboravila... Zajebavali smo ga Å¡to je živeo u ulici koja je dobila ime po njegovom dedi komunjari. To je bio straÅ¡ni incident jer smo mi bili anti-komunistiÄki raspoloženi (videti skoriju istoriju zemlje Äiji je glavni grad Beograd). Olovni mi je stalno govorio da slabićima ne treba dopuÅ¡tati da diÅ¡u jer je to uzalud potroÅ¡en vazduh. Bio je u tripu da me ÄeliÄi jer je kontao da dolaze sve usranije godine (o, kako je bio u pravu). Nije voleo da Äita knjige, ali je obožavao da mu prepriÄavam ono Å¡to sam Äitala. Imao je extremno arogantan stav prema skoro svima i ljudi su ga se uglavnom plaÅ¡ili. Nikome nije dozvoljavao da mu se približi. Uglavnom je nosio plavu NoFX majicu, ono heavy petting zoo i nikad mi je nije dao da je nosim. To mu nikad nisam oprostila. Dugo su svi mislili da ima neÄeg izmeÄ‘u nas, ali ceo naÅ¡ odnos je uvek bio u granicama platonske ljubavi... Valjda....
Pera je bio nenormalni ludak koji je jednom doÅ¡ao na imbecilnu ideju da Äiroki frizuru dodatno ojaÄa tutkalom... da bi njegova majka iznervirana i besna Å¡to joj sin pocepao sve jastuÄnice, uzela sekiru i Perinu kosu isekla. Umirali smo od smeha kada nam je Pera priÄao da mu je kosa bila toliko tvrda da je majka zvala u pomoć komÅ¡iju ne bi li zama'nuo dovoljno jako i odsekao prokletinju. Laza Celt nam je kasnije priÄao da je Pera urlao kao da ga kolju... Pera je inaÄe bio Perica i to se toliko kosilo sa njim samim da to nije bilo normalno. On je sam priÄao da je kum to uradio da napakosti njegovom ocu, poÅ¡to je ovaj kresao kumu. Voleo je da se tuÄe sa metalcima jer ga je generalno nervirala duga kosa i nije voleo ni mrvu heavy metala niti Å¡ta drugo do panka. Mene je tripovao Å¡to sluÅ¡am Duran Duran i nije mu bilo jasno Å¡to mi se Sajmom le Bon sviÄ‘a. Dugo bi gunÄ‘ao, ali sve bi to zaboravio kada bismo poÄeli da priÄamo i raspravljamo o avionima i helikopterima.
DuÅ¡an iliti Dule Animalni je voleo da pametuje i filozofira i sere po svemu. Pivo nije bilo dovoljno hladno, burek nedovoljno svež i sa premalo sira, profesori kreteni, ovaj život sranje, kod Paje je skupo, suviÅ¡e je hladno ili prevruće... Bio je maher za matematiku i redovno je vežbao sa mnom i stalno me terao da uÄim jer "znanje je neprocenjivo, a ove barabe te samo zamajavaju". Imao je zaÅ¡titniÄki odnos prema meni i uvek me pazio kada su bile Å¡utke. ÄŒesto je, želeći kao da se naÅ¡ali, govorio kako nije dobro Å¡to non-stop visim sa muÅ¡kima jer poÄinjem da isuviÅ¡e liÄim na njih. To je bila istina jer sam nesvesno upijala od svih njih poneÅ¡to. To poneÅ¡to je bilo dovoljno da postanem neka vrsta zajebanog lika koji nije davao da ga bilo ko zajebava. Otprilike.
Jednog dana je Paja zatvorio prodavnicu.
Jednog dana Pera nije doÅ¡ao. Plakali smo na njegovoj sahrani. Pijanog vozaÄa nisu uhvatili.
Jednog dana se Olovni oženio, a njegova buduća žena u poodmakloj trudnoći nije želela nikog od nas na njihovoj svadbi. Dobio je ćerku tri meseca posle venÄanja. Radio je svakakve poslove da bi prehranio porodicu.
Ja sam spremala prijemni za fakultet i upisala ga.
Jednog obiÄnog dana Animalni je poželeo da nestane. Uspeo je, otiÅ¡avÅ¡i bez pozdrava u JužnoafriÄku republiku.
SluÅ¡am Hladno Pivo, pijem kafu. Vreme sadaÅ¡nje i usrano. ÄŒitam ovo napisano i ne prepoznajem sebe. Odrasla sam. JoÅ¡ uvek sam savrÅ¡eni marginalac, ali nije to to... I dalje negujem pank, ali sada iznutra. NeÅ¡to je puklo jednog dana kada sam shvatila da mi pivo ne prija kao pre i da nisam viÅ¡e zajebana... Idem na Perin grob kad god mogu, Olovnog sam jednom videla u gradu sa decom komada 2. Za Animalnog niko viÅ¡e nije Äuo... Pravi pankeraj od života, zar ne?
- Atjah Sunt's blog
- Login or register to post comments