Ako nekada naletite do Niša, a usput ste i ljubitelj Jazz-a, nije na odmet da znate pravila slušanja Jazz-a u Nišu. Ja ih takođe nisam znao, ali sam siguran da mi se ta greška u životu više neće ponoviti. Večeras sam svratio do kafića Jazz kod Banovine, jer tamo je pevala devojka sa kojom sam išao još u muzičku. Dugo se bavi Jazz muzikom i dobro joj ide. Svakako nešto što se ne sme propustiti.

Kad se spomene Jazz, ja imam neke asocijacije u svojoj glavi, potpuno neopravdane. Zamišljam neku dosta emancipovanu publiku koja je došla da uživa u tom zavodljivom zvuku, bez i najmanjih incidenata. Ali, avaj, kako sam tako nešto mogao da pomislim? Pa u Nišu to ne važi! U Nišu uvek važe neka "druga pravila".

Evo kratkog izvoda iz pravila:

1. Kad se pojaviš niotkuda, mrtav pijan, dođi do pevačice u sred pesme i traži da peva tvoju muzičku želju, kao da to tražiš od Seke, Jece ili Cece, na svadbi pod šatorom na nekom proplanku u sred ničega. Takođe, ako te jednom ljubazno odbiju, probaj još "50 puta" uz ponudu novčanice od 100 evra, jer zašto oni veličini kao što si ti ne bi ispoštovali želju? Jel smo na svadbi il' nismo? 

2. Kada pokušavaš da "muvaš" neku devojku, a pritom si izuzetno pijan ili nadrogiran, gledaj da nadjačaš glas pevačice i benda zajedno, jer tvoje muvanje nema cenu.

 ...

Svakako da ovo nisu nikakva važeća pravila! Ovo su ipak samo izuzeci, ali drastični! Bilo bi apsolutno pogrešno reći da u Nišu nema ljudi koji razumeju tu muziku, što potvrđuje i Nišville, ali ovakvi pojedinci značajno kvare taj utisak. Na svu sreću, mlade ljude iz Misty Jazz Trio-a pored dobrog izvođenja izgleda krasi i veliki entuzijazam, jer pored same želje za sviranjem Jazz-a u nekom kafiću u Nišu, oni će čak probati i da edukuju nišku publiku o Jazz-u. To je jedan izuzetno zahtevan posao, barem na primeru pojedinaca koji se vode po gore opisanim "pravilima".