Ako nekada naletite do Niša, a usput ste i ljubitelj Jazz-a, nije na odmet da znate pravila slušanja Jazz-a u Nišu. Ja ih takođe nisam znao, ali sam siguran da mi se ta greška u životu više neće ponoviti. Večeras sam svratio do kafića Jazz kod Banovine, jer tamo je pevala devojka sa kojom sam išao još u muzičku. Dugo se bavi Jazz muzikom i dobro joj ide. Svakako nešto što se ne sme propustiti. 

Kad se spomene Jazz, ja imam neke asocijacije u svojoj glavi, potpuno neopravdane. Zamišljam neku dosta emancipovanu publiku koja je došla da uživa u tom zavodljivom zvuku, bez i najmanjih incidenata. Ali, avaj, kako sam tako nešto mogao da pomislim? Pa u Nišu to ne važi! U Nišu uvek važe neka "druga pravila". 

Evo kratkog izvoda iz pravila:

1. Kad se pojaviš niotkuda, mrtav pijan, dođi do pevačice u sred pesme i traži da peva tvoju muzičku želju, kao da to tražiš od Seke, Jece ili Cece, na svadbi pod šatorom na nekom proplanku u sred ničega. Takođe, ako te jednom ljubazno odbiju, probaj još "50 puta" uz ponudu novčanice od 100 evra, jer zašto oni veličini kao što si ti ne bi ispoštovali želju? Jel smo na svadbi il' nismo? 

2. Kada pokušavaš da "muvaš" neku devojku, a pritom si izuzetno pijan ili nadrogiran, gledaj da nadjačaš glas pevačice i benda zajedno, jer tvoje muvanje nema cenu.

   ...

Svakako da ovo nisu nikakva važeća pravila! Ovo su ipak samo izuzeci, ali drastični! Bilo bi apsolutno pogrešno reći da u Nišu nema ljudi koji razumeju tu muziku, što potvrđuje i Nišville, ali ovakvi pojedinci značajno kvare taj utisak. Na svu sreću, mlade ljude iz Misty Jazz Trio-a pored dobrog izvođenja izgleda krasi i veliki entuzijazam, jer pored same želje za sviranjem Jazz-a u nekom kafiću u Nišu, oni će čak probati i da edukuju nišku publiku o Jazz-u. To je jedan izuzetno zahtevan posao, barem na primeru pojedinaca koji se vode po gore opisanim "pravilima".