Ono sto je na odlikovalo na prvi pogled ovogodisnji jazz festival aka nisvill je ocajan dizajn reklame i imidz festivala. Svaka cast coveku koji crta izvanredne karikature ali u posao u koji se ne razume niko ne treba da zalazi. Zato i licimo na sta licimo. Kao sto su vrlo slikovito i prosto to u svojoj pesmu opisali artisti iz grupe zoster "living in banana stejt".

Festival sa ovako slabim imidzom ne moze biti drugi srpski brend za 2009 godinu, godinu od koje svi tako mnogo ocekuju

Ako niste imali para da udjete na fest, niste mogli negde u miru tvrdjave da uzivate u dzezu. Muzika iz obliznje "klinike" nadglasavala je fine zvuke "Guche"i dzeza po celoj tvrdjavi. Doduse ni svi posetioci festa nisu mogli da "kvalitetno" uzivaju u kvalitetnom ozvucenju koje je bilo kvalitetno samo na pet metara od bine. Kako li bi tek uzivali da neko iz Beograda nije prepoznao kvalitet u Nisvilu i da mu nije dodelio duplo vise para u zadnji cas??

Sto se tice muzike na festicvalu, mogu samo da kazem da sam u cudu, zapanjen. (sad mi ovo malo lici na one tekstove od pre 100 godina kad su ljudi koji su pisali o necem nepoznatom koristili samo jednu rec da opisu dogadjaj -ChUDO-. Culture mix bend i Billy Cobhan su jednostavno bili "cudo na bini". Fantasticno, fenomenalno, zapanjujuce :). Kakvi instrumenti, kakav skil. Prvo vece festivala je zatvorio Džajls Piterson sa pevačem Džouzom Džejmsom. Odlicno odradjen set uz mesavinu mnogih pravaca dopunjeno bruklinskim pevacem. Zurka na kojoj su uglavnom ostali mladji pripadnici niske publike, bila je odlicna najava da jazz fest bude jos poseceniji naredna tri dana.

Da se nadovezem na naslov ovog bloga i reci iz pesme "share the love" nemackog raste Gentlmana - "you got to show some mercy". "NEKA CRKNU SVI". Bolji odjavu srpskog brenda koji ce nas predstaviti svetu nismo mogli ni da zamislimo,