Ova noć je postala suviše teška. Suviše hladna. Bolnička soba. Terasa. Dah se polako meša sa dimom cigarete. Vetar sa severa polako menja pravac i vraća dim pravo u lice. Od dima zasuze oči, a suze zamagljuju pogled. Beton na kojem sedim je hladan. Jezivo hladan. Nebo večeras nije moj saveznik. Sakrilo je sve zvezde. Odavno nisam video da oblaci ovako brzo prolaze nebom. Iza njih se krije mesec. Ponekad stidljivo proviri. Zatim brzo nestane. Svaki put je sve dalji i dalji. Približava se horizontu. To znaci da će uskoro jutro. Još jedan novi dan. Dvadeset sedmi po redu.

- Pomerite se, ovo nije vase mesto!!

- Ali...

- Ne gledajte me tako i ne pravite se ludi!

Dijalog, ako se to uopste moze nazvati dijalogom, koji me je probudio iz poluusnulog stanja... Jedan veliki uzdah, u sebi, i izgubljeni pogled u "daljinu"... konstatovanje da se nista jos uvek nije promenilo... A onda je usledio jos jedan zaplet: "Aman covece, udarate me tim rancem sve vreme. Pazite malo kada se okrecete. Vi ljudi stvarno nemate trunku kulture!

  Tibet. Najvisa visoravan na zemlji. Krov sveta. Mesto idealne harmonije i spokojstva. Mesto kome svi tezimo...

Ponekad posmatram sneg kako polako prekriva ravnice. Sneg cini da stvari postanu drugacije. Poprime neki drugaciji oblik. Cist, ali nejasan. Pomalo te taj prizor podseca na snove koji ce se tesko ostvariti. Deluju stvarno, a opet, kad god im se priblizis i pokusas da ih dotaknes oni postanu nesto sasvim drugacije.

Zimski period je veoma produktivan. Mozda ne toliko u materijalnom koliko u duhovnom pogledu. Period intenzivnih i cestih proslava, okupljanja, kucnih slava...sa sobom nosi bujicu informacija, shvatanja i, u skladu s tim, menjanja vlastitih pogleda na svet. Na jednom mestu osvanu najrazlicitija razmisljanja. Zatim dodje do polemike...i tu se radjaju nove ideje. Nije bitno sto se ta razmisljanja verovatno nece ponovo ukrstiti (makar ne pre sledece godine). Bitan je sadasnji trenutak, ma koliko on prolazan bio.

Pre nekoliko dana zastao sam pored jednog polja. Skriveno i zaboravljeno mesto pored kojeg cesto prolazim. Uvek kada se setim tog pejzaza pocnem da razmisljam o vremenu. Stara godisnja doba zamenila su nova, ali je pejzaz ostao isti. Ponekad primetim raznolike cvetove koji teskom mukom opstaju na okamenjenom tlu. Sva sreca, pa su cvetovi visegodisnje biljke. Njihove bodlje ih cuvaju. Nekada je krajolikom duvao novembarski vetar, a sada polako vetar zamenjuju prve pahulje. Cvetovi jos uvek stoje. Mozda su se malo promenili. Nekako, vise ne izgledaju onako sareno kao pre.

Kocka je bacena! Nadam se da ce vam biti drago da cujete da su nasi dragi poslanici u skupstini konacno, zvanicno, definitivno (i to pre rucka) izjednacili zvanja "diplomirani" i "master".

Da. Nesto sam video sinoc na rts-u. Pomalo cudno, pomalo smesno, pomalo zalosno i pomalo zastrasujuce. Pre nego sto budem rekao par reci o tome, napravicu jednu malu digresiju. Svi oni koji su pohadjali "ekonomsku skolu za neekonomiste", bili su u prilici da cuju nesto tipa: RTS je prava riznica hronoloskog materijala, kulturno-istorijskog blaga, bla bla....(i zato bi trebalo placati pretplatu:).

Gledajuci sinocnju fudbalsku utakmicu (u kojoj smo maestralno zamalo izgubili:), u jednom trenutku ''zapalo mi je za uho'' da je neki portugalski fudbaler placen nekih 20 miliona E. Iako je ova cifra smesna u poredjenju sa na primer platom koju imaju Tiger Woods ili Michael Schumacher (oko 70 miliona), nisam mogao da se oduprem razmisljanju sta bi ti silni milioni znacili "nekim ljudima" u Africi ili Aziji.