Who's online
Friends
freelander's blog
Misli u noći
16 March, 2010 - 02:12 — freelanderDnevnik nepovezanih misli II
24 December, 2009 - 19:23 — freelanderZa trenutak zastajem. Ne diÅ¡em. Ne sluÅ¡am glas Äoveka sa druge strane telefona. U glavi postoje samo dve reÄi: budna je. NiÅ¡ta drugo ne postoji. Ne postoje ni kilometri koji me razdvajaju od bolnice. Ona je ispred mene. Sve Å¡to je potrebno je da jednim zamahom ruke rasteram vazduh koji se nalazi izmeÄ‘u.
Umetnost ratovanja sa sopstvenim moralom
17 July, 2009 - 11:50 — freelander
Dugo nisam razmiÅ¡ljao o sebi. Brzina života koja me okružuje Äesto ume da poniÅ¡ti sva Äula, Äineći da mnoge stvari tiho prolete pored mene, a da ih uopÅ¡te i ne primetim. Znatno kasnije, kada stvari izgube svoju vrednost, postanem svestan da ću za mnogima od njih žaliti. Žaliti joÅ¡ dugo poÅ¡to ove reÄi postanu samo sećanje na neko bezvezno razmiÅ¡ljanje.
Nekoliko stvari o Prištini
25 June, 2009 - 09:09 — freelander
Na konstataciju da idem da posetim PriÅ¡tinu, uglavnom sam nailazio na reakcije poput: ZaÅ¡to? Kako smeÅ¡? Å ta ćeÅ¡ tamo, zar se ne bojiÅ¡? Bez obzira na takav stav većine svojih poznanika, ja nisam imao predrasude i strahove, makar ne velike. Osim svojih stvari, sa sobom sam poneo relativno „neiskvaren“ stav prema Kosovu, i jednu pomalo nejasnu sliku o pokrajini koju sam stekao na osnovu opreÄnih medijskih izveÅ¡taja tokom godina.
Landscapes - Dejan Ilijić
1 April, 2009 - 12:38 — freelanderKroz priguÅ¡eno svetlo i dim od cigarete, probijaju se tonovi klavira. Polako, tužno, gotovo stidljivo. Ako im se prepustiÅ¡, nateraće te da poÄneÅ¡ da razmiÅ¡ljaÅ¡ o nekim stvarima iz svog života: o svom detinjstvu, bivÅ¡oj simpatiji ili ljudima koje godinama nisi sreo. Tvoja razmiÅ¡ljanja prekidaće samo aplauzi nakon svake numere, ali aplauzi traju kratko, a muzika ostaje da luta po glavi joÅ¡ dugo poÅ¡to se koncert zavrÅ¡i.Â
Moj konaÄan odgovor je...
5 January, 2009 - 12:26 — freelanderU poÄetku su postojali: Poziv na kviz i Kviskoteka. Kasnije su im se pridružili: Kolo sreće, Slagalica, Zlatna žica, Najslabija karika, Milioner... Od tada TV kvizovi predstavljaju nepresuÅ¡an izvor znanja, informacija, ali i smeha. Ako se pitate: „ZaÅ¡to smeha?“, odgovor ćete pronaći u narednim reÄenicama. One predstavljaju mali „omaž“ netaÄnim odgovorima koji su zabeleženi u domaćim i stranim TV kvizovima.
Putevima godišnjih doba - "Dnevnik nepovezanih misli"
10 November, 2008 - 23:50 — freelander Ova noć je postala suviÅ¡e teÅ¡ka. SuviÅ¡e hladna. BolniÄka soba. Terasa. Dah se polako meÅ¡a sa dimom cigarete. Vetar sa severa polako menja pravac i vraća dim pravo u lice. Od dima zasuze oÄi, a suze zamagljuju pogled. Beton na kojem sedim je hladan. Jezivo hladan. Nebo veÄeras nije moj saveznik. Sakrilo je sve zvezde. Odavno nisam video da oblaci ovako brzo prolaze nebom. Iza njih se krije mesec. Ponekad stidljivo proviri. Zatim brzo nestane. Svaki put je sve dalji i dalji. Približava se horizontu. To znaci da će uskoro jutro. JoÅ¡ jedan novi dan. Dvadeset sedmi po redu.
sweet harmony - "Izgubljeni u prevodu"
15 July, 2008 - 23:23 — freelander- Pomerite se, ovo nije vase mesto!!
- Ali...
- Ne gledajte me tako i ne pravite se ludi!
Dijalog, ako se to uopste moze nazvati dijalogom, koji me je probudio iz poluusnulog stanja... Jedan veliki uzdah, u sebi, i izgubljeni pogled u "daljinu"... konstatovanje da se nista jos uvek nije promenilo... A onda je usledio jos jedan zaplet: "Aman covece, udarate me tim rancem sve vreme. Pazite malo kada se okrecete. Vi ljudi stvarno nemate trunku kulture!
Putevima godisnjih doba... ...Sedam godina do Tibeta
11 April, 2008 - 23:50 — freelander  Tibet. Najvisa visoravan na zemlji. Krov sveta. Mesto idealne harmonije i spokojstva. Mesto kome svi tezimo...
Putevima godisnjih doba...
9 January, 2008 - 00:17 — freelander Ponekad posmatram sneg kako polako prekriva ravnice. Sneg cini da stvari postanu drugacije. Poprime neki drugaciji oblik. Cist, ali nejasan. Pomalo te taj prizor podseca na snove koji ce se tesko ostvariti. Deluju stvarno, a opet, kad god im se priblizis i pokusas da ih dotaknes oni postanu nesto sasvim drugacije.
