Dugo nisam razmišljao o sebi. Brzina života koja me okružuje često ume da poništi sva čula, čineći da mnoge stvari tiho prolete pored mene, a da ih uopšte i ne primetim. Znatno kasnije, kada stvari izgube svoju vrednost, postanem svestan da ću za mnogima od njih žaliti. Žaliti još dugo pošto ove reči postanu samo sećanje na neko bezvezno razmišljanje.

Od samog rodjenja nas uče da razlikujemo dobro od zla, pravilno od pogrešnog. Dok smo deca, taj univerzalni zakon nije teško poštovati. Dobro znamo šta smemo da radimo, a šta je zabranjeno, i na toj razlici se zasnivao veći deo našeg „nevinog sveta“. Medjutim, ono što nas nikada ne nauče, je da univerzumom odraslih vladaju drugačiji zakoni fizike. Dobro i zlo, iz nama sasvim nerazumljivih razloga, mogu da zamene strane, rušeći sve one „idole“ u koje smo verovali. Tada se mnogi od nas (ali ne svi) suoče sa izborom: da li da ispaštaju ili da jednostavno okrenu glavu u drugu stranu.

Kažu da najveća čovekova sloboda proizilazi iz njegove mogućnosti izbora. Tačno?? Pa, nisam bas siguran. Da živimo u nekoj utopijskoj bajci ova suvoparna definicija bi možda i mogla da „prodje“. Ovako, ovo je ipak realnost. Realnost u kojoj veštice često pobedjuju, a prinčevi ne uspevaju da spasu svoje princeze, jer na putu do zamka svoje voljene često završe u kafani (drogirani, pijani ili sa devojkom sumnjive profesije)

Kakvi su ti izbori koje imamo pred sobom i šta se dešava onda kada smo primorani da biramo, a nijedna opcija nije u skladu sa našom ljudskom suštinom? Da li tada izbor manjeg zla znači da smo sami sebi udarili šamar ili da je u borbi za opstanak svako sredstvo opravdano i ispravno? Da li zbog toga postajemo manje vredne osobe, ili je naša nesavršenost samo odgovor na nesavršen svet u kojem živimo?

Ponekad mi se čini da je ta „udžbenička pravila života“ pisao neki kancelarijski moljac, koji nikada nije zakoračio izvan kancelarije i upoznao stvarnost.

Nakon svega, pitam se samo jedno. Da li postoji opravdanost.
Tačnije, ako sam primoran da na silu prelazim granice i ako sam svestan toga...da li to znači da ih nikada nisam ni prešao... makar ne u potpunosti.