Dim. Žar poslednje cigarete progoreva filter i polako počinje da mu gori prste. Nokti su mu umrljani kajanjem. Pepeo pada na pločice... Ne ostaje mu ništa osim teturanja pijanih scena današnjeg dana...

Njeno mlado, golo telo uvija se u svilene čaršave kao i mnogo puta ranije... Širila je noge i kažiprstom ga pozivala da uđe u nju. Sjurena krv u pantalone, on je divljački stiska... Kapljice njegovog znoja padaju joj na obraz dok u usne njene materice istiska poslednje tečnosti svojih već ostarelih testisa... Njen demonski osmeh dok uzima novac za dobro odrađen posao... Otkucaji štikli koje se udaljavaju od ulaznih vrata njegovog stana... On je voli. On voli malu kurvu koja se jebe za pare. Milena je njegova ljubav, njegova krv i njegov svet već godinama, svake subote dok njegova supruga obilazi grob njihove preminule ćerke. Ona sada treba da se vrati. Ponovo će dan provesti za kuhinjskim stolom sa glavom u rukama, neprestano kunući svet i Nikolu. Nikola je bio dečko njegove ćerke. Ispalio joj je u stomak 4 metka kad je saznao da je trudna. Onda je pucao sebi u glavu. Na mestu mrtvi... Oboje. Tačnije, svo troje... Inserti iz Nikolinog stana nakon masakra vrteli su mu se kroz glavu. Beživotna, maloletna tela, smrad ustajalog užasa i krv... Krv je puzila po podu štrokave sobe mešajući se sa belim prahom od kojeg su oboje bili zavisni...

Protresao je glavom. Ne želi ponovo da se vraća na to... Milena... Njene čvrste grudi, pune usne i koža satkana od oblaka... Nestašna kosa koja joj je lagano padala na sićušna ramena. I pogled... Pogled večite žudnje i divljaštva... Ona je jedina koja ga je održavala u životu... Danas je njen rođendan. Danas bi napunila 17. Sada je stara koliko je bila njegova ćerka na izdahu...

Škripanje vrata lifta, otkucaji koraka i, konačno, ključ... Da, to je Sanja. Vratila se sa groblja. Kao i svakog jebenog puta, ostavlja kaput na ofinger. Uvek je ostavljala svoj kaput na taj, određeni ofinger. Zar mora baš uvek da zna gde ga treba ostaviti, zar mora biti toliko savršeno dosadna? Bes počinje da mu klija kroz beonjače. Čeka njen sledeći korak. Zna da će sebi sipati čašu vode, da će sesti na istu stolicu, do zida i da će krenuti sa kukanjem. Sanja bez reči prilazi sudoperi, uzima kristalnu čašu sa dezenom ruže na dnu. To je njena čaša. Iz nje uvek pije. Uzima gutljaj vode i kreće ka kuhinjskom stolu. Seda na stolicu, levo, do zida. Otpija još jedan gutljaj. Kapljica vode joj se zaglavila na uglu suvih usana. Spušta čašu i nežno prstima briše slučajnog ometaoca rutine. Hvata se za glavu... O ne! Opet počinje! Poslednji nerv iz njegovog stomaka puca. Po ko zna koji put postaje zver. Kreće na nju svom snagom i bez ikakve kontrole udara joj šamar i dere joj se da ućuti. Vrišti na nju iz sveg glasa da prestane da plače i kuka. Pala je sa stolice od jačine udarca i skupivši se uza zid nastavlja da jeca bespomoćno. Krv mu je neverovatnom snagom eksplodirala u glavi. Ništa oko sebe nije video. Mrak i ubrzano disanje. Jedino što je tada čuo bili su njegovi ubrzani otkucaji srca i odjednom, vrisak... Njen glas ga je trgnuo i on je stao. Pogledao je oko sebe, video ju je kako ga krvava moli da je ostavi, da je pusti... Šok... Ovoga nije bio svestan... Ispušta nož... Tada shvata... Sanja je njegova ljubav, Sanja je njegova krv i njegov svet... bila... Milena nije ljubav...