Udahni vode, zazmuri i napravi se mrtva... Tvoja reka vishe ne teche, on ju je presushio, tvojih vodopada vishe nema, zaboravljeni su... Umesto tvojih zvezdanih slapova sada samo smrad odbachenog djubrishta caruje tvojom krvlju... Ostala si sama... Otishao je i sve je poneo sa sobom. On se divno oseca... Njegova kosa sija svezinom novih jutara, dok se tvoja uplela u korene proshlosti... Zaboravi na ljubav, mrtva si... Ti si jedina na ovom otpadu uzdaha i to morash da prihvatish. Zatvori svoje ledene kapije i chekaj... Doci ce dan kada cesh pogledati u ogledalo i umesto razbijenog bola videcesh otiske suza kojih nema vishe, necesh vishe lezati u trnju u nadi da ce procvetati stara ruza, bicesh dovoljno hrabra da ishchupash korove perfekta i da novo zrnevlje posadish u svoju bashtu koju cesh sama gajiti... Mozda nikada vishe nece biti ruza, mozda se rode samo prolazne visibabe, ali bicesh srecna, jer najveca je radost kada izadjesh iz tame, kada ugledash to, ni malo precenjeno, svetlo na kraju tunela... Jaka si i bicesh josh jacha... Nove ce se pojaviti niti, ne krpi stare - ostace chvor. Budi svoja. Budi jaka, moja Una...