Не знам како се раније нисам сетио овога. Да ли неко од вас пише песме, песмице, текстове, приче...? Има нас доста који стално долазимо на сајт а нема много новог саджаја. Овај блог би могао да заживи (наравно под условом да има песничких душа на овом сајту )! Па, уколико имате неки ваш рад, поделите га са свима нама. Не морају то да буду не знам ни ја каква дела али битно је да сте их сами написали...

Ево ја ћу почети једном песмицом коју сам ископао из своје архиве!

 

Заборави моје име и мој број,
заборави да сам некада био твој.
Заборави колико дуга има боја,
заборави да си некада била моја.

Време ће проћи, ране ће зарасти
све што ниси знала само ће ти се касти.
Допусти жељи да као вода тече,
допусти глави да заборави оно вече.

Пред тобом је живот цео
настави даље јер ја то нисам смео,
а можда само умео нисам,
шта би ти значило да признам да крив сам?

Зато главу горе и само на једно пази
не дозволи никоме да по теби гази,
једино ти си вреднија од свега,
ако неко те кочи ти побегни од њега.

Не дозволи никоме да ти осмех украде
и живот претвори у старе, тужне баладе
јер твој живот вреди више од тога
а осмех твој створен је од Бога.


Ето, пробио сам лед. Надам се да није било смешно превише!