1. Kako bi sebe predstavila nekome ko te ne poznaje?

  Maja Uzelac, 33, preživela + uspela da se ne smori = jedna uspešna žena, a?

2.      Da li misliš da si uzor mladima u zemlji Srbiji?

  Ne bih previše razmišljala o tome sama od sebe, ali tu i tamo mi to sami kažu. Fejsbuk je dosta doprineo toj međugeneracijskoj razmeni, što je fino. Da sam neka odgovornija osoba, doduše, verovatno bih se od toga prepala, pa bih sve kao merila, da l’je ovo okej da uradim, da l’je ono… ali ovako, radim šta mi se radi, pa razmišljam, kao - niko te klince nije terao baš mene da nađu, haha.

3.      Smatraš li sebe avangardom?

  Mislim da je smrtonosno pitati se prečesto o svojim dometima, posebno ako ih ima. Jedino što treba da se radi je da se radi. Da se pokušava. Da se stalno nešto novo dodaje i menja i oduzima, da nikad ne znaš tačno da li ćeš da uspeš, jer je izvesnost dosada, a dosada je ono što ubija. A to definisanje: kao, da li si ovakav, da li si onakav, da li si bitan, da li si fantastičan, da li si avangarda, da l’će da te pamte…samo može da te zakuca u nekoj tački, da se ušuškaš u nekom prividu da si dovoljno postigao, i onda si ćao, toliko od tebe.

Meni, u tom smislu, stalno treba još, nikad ne mislim previše dobro o sebi. Doduše, uvek se radujem ako neko drugi misli .

4.      “Plava krv”, film Maje Uzelac, šta možeš da nam kažes o tome?

  Prvi beogradski westerNoir, film sa plesanjem i pucanjem koji će objasniti mehanizme onih neobjašnjivih odnosa koji vas s vremena na vreme protresu. Moj rediteljski debi koji je još u fazi pretprodukcije. Biće to bioskopska bombonica, ako nam dotle još uvek ostane neki bioskop.

 5.      Kako si došla na ideju da režiraš film, šta te je navelo na to?

  Ne sećam se, imala sam petnaest - šesnaest godina. Posle toga sam upisala filmsku i TV režiju na FDU, završila je…a ako misliš: kako sam došla na ideju da režiram baš ovaj film, onda: napisala sam najzad scenario koji na dovoljno zanimljiv način definiše moje trenutne preokupacije, probleme, stanje, i stil. Verujem da je upravo to trenutak kada jedan reditelj po stavu i obrazovanju treba to da postane i u praksi (tj. da uradi dugometražni film).

Ovde, doduše, ljudi obično rade filmove kad im to prvi put postane moguće, a ne kad su spremni. Mislim da je to problem, pošto se ovo zanimanje razlikuje od većine ostalih po tome što je zgodno imati dovršenu ličnost pre nego što kreneš da se njime baviš. E, sad, istina, neki po tome nikad ne bi trebalo ništa da snime, a s tim je sigurno teško pomiriti se.

 6.      Da li je radnja filma zanimljiva?

  Ne, jezivo je dosadna (?!?!?!). Kakvo je to pitanje uopšte J. Da li možeš da zamisliš nekog reditelja koji bi ti na ovo odgovorio negativno?

Mada, ako ćemo bukvalno da seciramo ovo pitanje, ja se u stvari ne ložim na radnju. Meni je to manje-više svejedno. Mislim, sve priče su već ispričane, rečeno je davno. A ima i ono…da postoje zapravo dva obrasca radnje, koji se detaljima definišu u navodno skroooz različite priče.

Ali, mene uvek zanima kako (je nešto napravljeno), a ne šta (je to). Ložim se na put, a ne na cilj. U tome je obično razlika na svetu.

7.      Da li film ima scena koje nisu preporučljive za mladje od 18 godina?

  U skladu s ovim gore: Ima dosta scena koje na papiru deluju problematično u tom smislu, ali u  "Plavoj krvi" će krv biti visokostilizovana. I menstrualna, i ona druga.

8.      Očekuješ li da ce film izazvati pravi BOOM u srpskoj kinematografiji?

  O, da. Ili bar u glavama. Mislim, kinematografija nam je možda beyond repair.

9.      Kome preporucujes da pogleda ovaj film?

  Svakome. Mislim, oni koji ga neće obožavati, bar će jedva dočekati ovu čarobnu priliku da me pljunu.

10. I za kraj, šta Maja Uzelac poručuje našim čitaocima?

  Život je lep. Ne, majke mi.

 

 Miloš Stojanović