Da li mislite da je probleme u lošoj komunikaciji, između vas kao bivše upravnice i Uprave fakulteta bilo moguće rešiti na drugačiji način?

Doc. dr Mirjana KristovićM.K. Pa ako i postoji to što vi nazivate lošom komunikacijom, ja uopšte ne smatram da je razlog greška ili propust na mojoj strani. Naime, ne znam ko treba da bude odgovoran, ako uprava pokušava tri puta, dva neuspešno, treći put uspešno, nelegalno, da me smeni sa mesta upravnice departmana, ko je onda tu vinovnik loše komunikacije? Dakle, ako se uzme u obzir da su pokušaji smenjivanja jedno izvesno vreme bili kontinuirani, ja ću vam reći kako sam ja to doživela. Poznato je da je Departman za novinarstvo grupa u osnivanju, samim tim da ima probleme sa kadrovima, pa takođe je poznat onaj specifičan razlog da je u Srbiji na delu insuficijencija kadrova iz oblasti novinarstva. Ja sam se trudila koliko sam mogla. Koristeći i svoje privatne veze pokušavala sam da rešim probleme i vrlo često nailazila na opstrukciju.

Sa čije strane?

M.K. Od strane dekana. Evo navešću i konkretan primer: radi se o profesoru Zoranu Jeftoviću, koga sam kontaktirala još u vreme kada sam bila upravnica, i sa kojim sam razgovarala. On je izrazio želju da dođe i bude angažovan (on u tom trenutku nije bio, koliko se ja sećam, sklon da zasniva stalni radni odnos). Dobila sam odgovor da on ne može da bude angažovan zato što je sa privatnog fakulteta. Sad se odjednom ispostavilo da može da bude angažovan. Potom, bilo je pokušaja da se iskoristi ta zaista teška situacija da se dovedu ljudi koji očigledno nemaju odgovarajuće kvalifikacije da obavljaju taj posao. Ono što mene poražava, pogotovo što je to za mene "deja vu", jer sam nešto slično doživela na studijskoj grupi za sociologiju, to da se jedna studijska grupa pretvara u provincijalnu grupu. Dajte naše ljude da "priberemo" tu, nije važno kakav će to kvalitet da bude.

Šta je sa žalbama i prijavama studenata prve i druge godine novinarstva?

M.K. Studenti kojima nisam dala potpis u junu, pristali su da budu instrumentalizovani od strane Uprave fakulteta u pokušaju da ja budem smenjena sa mesta upravnice, tako što je iskorišćena jedna legalna i uobičajena stvar, koja nečemu drugom služi, a to je molba povodom nedobijanja potpisa, za formiranje komisije, i za moju smenu. Jedna grupa studenata, po pravilu onih dobrih koji su uvek u manjini, koji su odradili svoje obaveze, pripremali ispit i došli da polažu, bivali onemogućeni da izađu na ispit, onaj koji je bio regularno zakazan. Kolege koje su se bunile zaustavljale su ove druge i nisu im dozvoljavali da polažu ispit. Studenti nisu protiv mene napisali nijednu prijavu, nijednu žalbu, ja to na sudu dokazujem, jedino što postoji je - molba.
Studenti sadašnje druge godine, su upisani, ispostavilo se neregularno, na Bolonju, zato što su konkurisali, polagali prijemni ispit i upisani po starom Statutu i starom nastavnom planu. Studenti koji nisu stekli uslov za upis u drugu godinu na trenutak su bili prevedeni na stari zakon, samo za taj rok, pa onda ponovo vraćeni na Bolonju.
Tada je nastala nedoumica. Da li to znači da moraju da ispunjavaju obaveze po tom planu? Naravno da znači, i to podrazumeva da ponovo slušaju predmete koje nisu položili. A to onda znači i ispunjavanje predispitnih obaveza, po Bolonji. Oni su kasnili jer se Uprava odlučivala da li oni treba da slušaju po Bolonji ili ne, a ja sam na prvoj godini regularno dala protokol o ispunjavanju obaveza, o načinu ocenjivanja, toga sam se držala, a onda sam to zahtevala i od svih ostalih studenata koji slušaju po tom programu. Studenti su bili na vreme obavešteni.

Šta je sa studentima druge godine koji su kasnije priključeni, kako su oni bili obavešteni, činjenica je da to nije bila njihova krivica?

M.K. A zašto bih ja bila kriva što poštujem zakon?

Da li mislite da je sada trenutak da, s obzirom na to da imate veliki broj kontakata, upotrebite energiju za dobrobit studenata i iskoristite svoja poznanstva?

M.K. Stvar je u tome što ja to više ne mogu. Ne samo što sam smenjena sa mesta upravnice departmana, već pored toga funkcioniše nešto što se zove Veće departmana za novinarstvo, što je potpuno kršenje Statuta. Potpuno je ignorisan Statut o formalnim uslovima po pitanju toga ko može biti član Veća. Ja sam pokušavala više puta da ukažem na to na Veću departmana, ignorisana sam. Ja govorim da kada se formiraju komisije za izbor nastavnika ne može biti član neko ko nije iz te oblasti. Medijima se može čovek na različite načine baviti. Ako je na primer u pitanju konkurs za Radijsko novinarstvo ne može neko ko se bavi filozofijom medija da bude u komisiji, ne mogu ni ja kao sociolog medija.

Ali vi ste bili u komisiji za Radijsko novinarstvo, i pozvali ste dr filozofije profesora Videnovića za člana komisije?

M.K. To je bila iznudica. To se dešava i na drugim departmanima. Ovo je stvar izbora, to je bilo angažovanje.

Kako vi vidite razvoj departmana u narednom periodu?

M.K. Ja stvarno ne znam šta da kažem. Imam prava da budem užasno uznemirena i razočarana, zato što mnogo stvari ide u pravcu koji se, čini mi se, nije baš povoljan za dobijanje akreditacije. Mada, sve što se dešava u ovom odijumu protiv mene, radi se u ime akreditacije, "puna usta akreditacije", a zapravo nisam sigurna da se radi na način koji obezbeđuje uslove za to. Dakle, kako se raspisuju konkursi, ko se prijavljuje na konkurse, kako se formiraju komisije za izbor nastavnika? Onda se raspisuju konkursi za predmete koji ne postoje u nastavnom planu.

Šta je potrebno da bi departman opstao, da bi dobio akreditaciju da studenti mogu da nastave i završe studije koje su počeli?

M.K. Samo malo savesnije da se radi, plašim se da će se vratiti kao bumerang ovo što se radi. Kada pogledate kriterijume za dobijanje akreditacije, nije to samo imati, „nakupiti“ nastavnike, vrlo su rigorozni kriterijumi. Svaki nastavnik pojedinačno mora da ispunjava kriterijume za predmet koji predaje. Ja slutim da ti kriterijumi neće biti ispunjeni. Na kraju krajeva zašto mislite da bih ja sada bila protiv ukidanja nečega što je moje intelektualno dete? Ja sam pristala da radim u jednom neregularnom telu, svaki put sam pokušavala da komisije budu referentne, pisala sam dopise vezane za neke sadašnje neregularnosti. Moje pitanje je: zašto je Žurnalistika stavljena u poseban tretman po pitanju angažovanih nastavnika? Na Žurnalistici nema angažovanih nastavnika iz Beograda, Novog Sada, ove godine. Imam utisak da se neko iz uprave grupe, zapravo dekan, vrlo selektivno ponaša.

Više puta ste rekli da vam je stalo do dobre atmosfere na fakultetu. Kome zamerate i na čemu za ovakav razvoj događaja?

Prof. dr Momčilo StojkovićM.S. Dobra atmosfera nije poljuljana. Prosto je isplivalo na površinu nešto što je bilo ispod mesecima, ili možda čak i godinama. Po prirodi stvari, objektivni i subjektivno najodgovorniji je starešina, menadžer, dekan... onaj koji vodi. Njegovo je da učini sve za šta ga zakon i drugi propisi ovlašćuju. I ne samo to. Potrebno je da uloži svo znanje i umeće da stvori takvu atmosferu, u kojoj će odnosi među ljudima biti profesionalni. To lično i privatno, animoziteti, šta ko misli o svom kolegi, koleginici – na poslu je irelevantno, ne sme da ima nikakav značaj. Posao je da se radi. Izvan posla, ja ću da se družim sa ljudima koje sam izabrao za svoje pijatelje i koji su mene izabrali za svog prijatelja. Sebe smatram najodgovornijim, zbog toga što u tome nisam savim uspeo. Kada sam se kandidovao za dekana ja sam obećao da će ljudi bez zazora, bez straha dolaziti na posao, i govoriti to što imaju da kažu na sastancima, na sednicama. Kada kažem ljudi, ne mislim samo na nastavnike i saradnike, službenike, nego mislim i na studente.

Kako se po Vama ova situacija odražava na studente Departmana za novinarstvo?

M.S. Imao sam prilike da se i sam uverim, a još više da čujem od svojih kolega koji vama predaju mišljenja o tome kakvi mladi ljudi studiraju na Departmanu za novinarstvo. Ocene idu od odličnog do izvrsnog. Naročito hvale četvrtu godinu. Kažu da su tamo izuzetni mladi ljudi, zaljubljenici u svoje studije, u svoju struku. Ponešto sam ja od toga mogao i u razgovorima i u onome što rade i sam da vidim. Pa i da nemamo toliko dobrih mladih ljudi, za taj departman se vredi boriti. Po svaku ga cenu moramo sačuvati. Ja ne mogu da zamislim srpsko društvo 21. veka bez obrazovanih novinara. Možete sve resurse da posedujete, bez informacije vi nemate ništa. Studenti vide šta se događa, ne znaju zašto se događa, i pretpostavljam da problem svode na sukobe ovih i onih profesora. Ja mislim da je nešto drugo problem. Ti sukobi postoje, otežavaju opstanak departmana za novinarstvo, ali objektivno nema u čitavoj Srbiji dovoljno kadra, a drugo rekao bih da mnogim relevantnim faktorima nije toliko značajna objektivna, tačna i pravovremena informacija.
Takvi ljudi postoje i na ovom fakultetu. Svako ko zauzima mesto koje nadmašuje njegove kompetencije ne želi protok informacija.

Šta je sa žalbama i prijavama studenata prve i druge godine novinarstva?

M.S. Na osnovu prijave studenata koja je nedavno stigla, a čiji je dodatak najavljen, ja ću odlučiti da li ću da pokrenem disciplinski postupak za utvrđivanje odgovornosti. Predmet prijave je iznenadno uvođenje nekih obaveza, recimo kolokvijuma koji nije uslov po statutu, 300 strana da se spremi za dva dana, nazivanje studenata protestantima i čepićima - to su valjda oni koje ona simpatiše, iznenadno zakazivanje ispita, utvrđivanje nekih obaveza koje nisu predviđene programom... Ja sam hteo da se problem reši u „kući“, bez povlačenja dramatičnih poteza. Pošto sam ja kao dekan fakulteta obavezan da branim fakultet i sve njegove delove - ja ću učiniti ono što moram. Ja ću svim sredstvima, izuzev fizičke sile, braniti Filozofski fakultet u Nišu i svih deset departmana i šest službi.

Na koji je način bilo moguće rešiti sukobe?

M.S. Razgovorom, razjašnjavanjem. Da se vidi šta Mirjana Kristović i njeni saradnici zameraju studentima, i obrnuto. Ti razgovori nisu bili mogući. Na svakom kolegijumu, a kao svedoke imam prodekane i svih deset upravnika departmana, ja sam pozivao Mirjanu Kristović da u čitavom regionu jugoistočne Evrope traži potreban nastavni kadar, da bi departman mogao da se pripremi za normalno obavljanje posla i za akreditaciju. I rekao sam da je Studijska grupa za žurnalistiku favorizovana u odnosu na druge studijske grupe, sviđalo se to vama, ili ne. Favorizovana je iz jednog jedinog razloga – zato što je najranjivija, zato što nema ni jednog jedinog nastavnika u stalnom radnom odnosu i zato što će najteže da dođe do potrebnog kadra.

Kako vi vidite razvoj departmana u narednom periodu?

M.S. Prvo treba učiniti sve što je u našoj moći, a mi to činimo, da Departman preživi akreditaciju. On je u najvećoj opasnosti od svih naših departmana. Sada se vodi bitka da se do prvog jula, kada ulazimo u akreditaciju, obezbedi što je moguće veći broj nastavnika u stalnom radnom odnosu. Nažalost, izgledi za tako nešto nisu veliki. Ono što je najveći problem to su doktori novinarstva. Doktor Tatjana Vulić je za sada jedini doktor novinarstva, koja drži, čini mi se četiri predmeta i ispituje još iz tri.
U toku je konkurs na koji su se javili još neki kandidati, ali je čitava procedura konkursa bila praćena nečijom opstrukcijom. Neko pozove kandidata i predstavi se kao prodekan taj i taj, a nije, i kaže: „Konkurs na koji ste se javili je obustavljen, poništen, povučen“. I onda ljudi nemaju pojima šta se dešava, pa zovu druge ljude sa Filozofskog fakulteta. Mene je zvao doktor Zoran Jovanović, koji je komunikolog. Čovek je bio očajan. Ja kažem njemu: "Zorane Jovanoviću, vi razgovarate sa dekanom Filozofskog fakulteta, koji je raspisao taj konkurs. Dekan Filozofskog Fakulteta profesor Momčilo Stojković Vam garantuje da konkurs nije poništen". Što se tiče prijava na rad, one su išle i idu Ministarstvu prosvete i sporta, prijave koje potpisuje docent Mirjana Kristović. Zamerke su bile na račun svega i svačega. Da procedura izbora nije sprovedena kako treba, da su raspisani konkursi za predmete koji ne postoje po nastavnom planu i programu. Ona je delom bila u pravu. Zbog toga što na Senatu nisu usvojene izmene, na intervenciju Mirjane Kristović, koja je formalno pravno bila u pravu zato što su posle sednice Veća ljudi sa Departmana za novinarstvo vršili neke izmene u formulaciji, što nije dopušteno.

Šta je potrebno da bi departman opstao, da bi dobio akreditaciju da studenti mogu da nastave i završe studije koje su počeli?

M.S. Imamo mnogo posla da bismo obezbedili uslove za akreditaciju departmana za novinarstvo. Ako u tome ne uspemo, onda Komisija za akreditaciju nacionalnog prosvetnog saveta može tražiti od nas da u jednom dodatnom roku otklonimo nedostatke, ili može da naloži da u idućoj školskoj godini ne upisujemo studente. Studentima koji su već upisali studije pruža se prilika da u određenom roku završe na ovom fakultetu, a ukoliko u tom roku ne završe studije na ovom, onda će to morati da učine na onim fakultetima na kojima postoje studije novinarstva.