U Vranju ima mnogo intravenskih korisnika narkotika i veliki procenat je pozitivan na virus hepatitisa C. Većina njih nije ni svesna opasnosti od infekcije tim virusom i ozbiljnosti posledica koje hepatitis C nosi. Tako oni prenose infekciju i na ljude koji ne korisne psihoaktivna sredstva, pored toga što je prenose međusobno. Ova tiha bolest koja u određenom broju slučajeva izaziva hronično oštećenje jetre i, za duži ili kraći vremenski period, može doneti smrtni ishod, u našem gradu poprima oblik epidemije.

RAVNODUŠNOST
„Retko kada prođe jedan dan, a da mi ne dođe bar jedan intravenski narkoman koji je zaražen hepatitisom C ili B“, kaže Milomir Parezanović, infektolog. „Dolaze sami ili grupa njih, njihove majke, devojke, zaražene trudnice koje se plaše za zdravlje svog deteta...“ Kod većine njih se oseća emotivna ravnodušnost za svoje zdravlje, ali se sa njima priča, ukazuje im se na mere koje mogu preuzeti u lečenju. On navodi da 80 odsto inficiranih ovim virusom ima hroničnu infekciju, a određeni broj hronično inficiranih cirozu ili rak jetre, a to su terminalna stanja koja ne mogu da se leče. Jedan od načina prenošenja ovog virusa je putem krvi i upravo tako se intravenski korisnici narkotika i inficiraju, korišćenjem istog pribora prilikom ubrizgavanja droge.
„Intravenska narkomanija je velika društvena nesreća, jer je prati niz zaraznih bolesti, jedna od njih je ifekcija virusom hepatitisa C koji oni šire oko sebe. Infekcija se vrlo lako može preneti sa zaražene na zdravu osobu tako da treba biti oprezan u odnosima sa rizičnim osobama, kao što su seksualni kontakt, korišćenje istog pribora za ličnu higijenu“, objašnjava Parezanović.
U Dispanzeru za mentalno zdravlje kažu da je svaki četvrti-peti registrovani ovisnik o narkotike zaražen virusom hepatitisa C. Problem je u tome što to nikako nije realna slika, jer je veliki broj narkomana u gradu koji nisu registrovani. Lečenje je dugo, naporno i skupo, a najveći preduslov je prestanak konzumiranja narkotika, što je za ovdašnje konzumente istih najveći problem. Mali je procenat onih koji su išli do kraja u lečenju hepatitisa C. Mada, ima nekoliko primera ljudi koji su uspešno završili lečenje koje u Dispanzeru traje dve godine . Oni dolaze redovno na kontrole i uspešno rade, studiraju.

VRH BREGA
„Registrovan broj inficiranih je samo vrh ledenog brega“, kaže Biljana Popović, epidemiolog iz Zavoda za javno zdravlje. „To što je njihov broj sve veći ne znači da infekcije ranije nije bilo, ili da je bilo manje. To je rezultat sistematskog rada na ovom problemu koji je počeo prošle godine. Vrlo je bitno inficiranima ukazati na ozbiljnost ovog problema. Pre nego što se jave na lečenje, oni nisu toga svesni, jer su pod dejstvom nekog psihoaktivnog sredstva i bitno im je samo kako doći do para i novih količina droge. Oni čak ni ne znaju da su inficirani dok ne potraže pomoć stručnjaka. Ali svako ko počne da se leči brzo shvati koliko je teška ova infekcija i želi da se leči.“
Ona predlaže protivepidemijske mere protiv hepatitisa C i narkomanije: Zavod za javno zdravlje treba da intezivno traga za izvorima zaraze, da traži ljude koji su bili u rizičnom kontaktu sa inficiranima, da plasira lokalnoj sredini informacije o postojanju tih bolesti, da apeluje na osobe sa rizikom da dobrovoljno dođu u Zavod za prevenciju bolesti zaveisnosti. Neophodno je strogo poštovanje sterilnog rada i kontrola salona za lepotu (masaža, tetovaža, pirsing). Vrlo je bitna edukacija stanovništva o načinu inficiranja (korišćenje posebnog šprica i igle, prezervativa, izbegavanje krvnih kontakata). Legalizacija prostitucije je takođe jedan od načina prevencije od bolesti.
Stanje u gradu je alarmantno kad je u pitanju razvoj infekcije hepatitisa C. Intezivnim radom svih odgovornih institucija će se kod rizičnih grupa razviti svest o opasnosti ovog virusa. Samo tako se broj inficiranih neće povećavati, a oni već inficirani će više raditi na svom lečenju.

Istorija bolesti
Hepatitis je zapaljenje jetre, organa koji obavlja brojne vitalne funkcije. Postoji nekoliko tipova virusnog hepatitisa, ali se danas može reći da samo B, C i D mogu dati hronično oštećenje jetre, koje traje duže od 6 meseci od momenata infekcije. Mnogi inficirani hepatitis C virusom inicijalno nemaju znake bolesti, ali se tokom godina mogu razviti ozbiljna oštećenja jetre kao što su ciroza i rak jetre. Najčešće nema simptoma, ako ih i ima, sličnisu simptomima gripa i osećenja stalnog umora. Hepatitis C se može preneti seksualnim putem, s majke na dete, putem krvi. A ne može se preneti običnim kontaktom, rukovanjem, ljubljenjem, ako smo u blizini inficirane osobe koja kašlje ili kija. Vakcina protiv hepatitisa C ne postoji. Postoje dva leka koja su odobrena za lečenje – interferon i ribavirin.

Milica Stošić

Ovaj tekst je objavljen u listu VRANJSKE