Nešto više od pet miliona građana čeka privatizaciju Telekom-a, Elektroprivrede Srbije, NIS-a, Galenike, JAT-a i aerodroma Nikola Tesla, a prvi novac mogao bi da bude isplaćen početkom naredne godine. Prema najavama iz agencije za privatizaciju, građani će prvo dobiti novac u iznosu od 60-100 evra, kao nadoknadu za paket ranije privatizovanih preduzeća, dok bi prve akcije mogle da budu podeljene u prvoj polovini 2009. godine. Ostale akcije javnih preduzeća biće deljene sukcesivno, najranije šest meseci od privatizacije datog preduzeća.

Ono što je sada već izvesno je to da građani Srbije neće dobiti prvobitno planiranih 1000 evra. Jedan od razloga je i taj što država nije očekivala ovako veliki broj prispelih zahteva, koji premašuje planiranu cifru za skoro milion. Pored toga, evidentan je i raskorak između željenih cena javnih preduzeća i onih koje se ostvaruju na tržištu. Iako je revizorska kuća D&T procenila vrednost Naftne industrije Srbije na 2,2 milijarde evra, gasni sporazum sa Rusijom višestruko će smanjiti njenu realnu vrednost. Rusi će na taj način umesto 1,1 milijarde evra, za 51 procenat akcija NIS-a platiti “samo“ 400 miliona, a to će se negativno odraziti i na visinu akcija. Osim toga, građani će privatizacijom JAT-a i Galenike dobiti novac, a ne akcije, budući da se ova dva preduzeca neće prodavati na berzi, već putem javnog poziva. Prema sadašnjem stanju, građani Srbije trebalo bi da postanu bogatiji za 600-800 evra, dok najveći skeptici smatraju da taj iznos neće preći ni 400 evra.

Po dobijanju akcija, građani iste mogu da poklone, da ih prodaju na berzi ili da ih sačuvaju kako bi ostvarivali dividendu, odnosno dobit na prihod od akcija. Na ovaj način deoničari bi mogli da ostvare planiranu vrednost akcija od hiljadu evra, a možda i da ga premaše. Medjutim, ovo je i najrizičnija varijanta, pošto su vlasnici deonica prepušteni tokovima tržišta, pa dele sudbinu preduzeća, čija se vrednost određuje prometom na berzi.

Spekulacija i predviđanja je mnogo, ali tačna vrednost akcija biće poznata tek nakon privatizacije poslednjeg javnog preduzeća, što se očekuje do kraja 2010. godine. U svakom slučaju, i ekonomisti i obični građani sa nestrpljenjem očekuju podelu akcija. Dok ekonomisti smatraju da će akcije pozitivno uticati na razvoj srpske berze i rast prometa roba i usluga, građani željno iščekuju šoping i trošenje, a na to će ipak morati da sačekaju još nekoliko meseci.

 

                                                                                                                                           Nebojša Stojanović