Svetska ekonomija je u teškoj situaciji. Hipotekarna kriza i visok spoljnotrgovinski deficit, spustili su vrednost američkog dolara, što je u dugoročnoj perspektivi dovelo do ekonomske krize koja je ozbiljno narušila čitav finansijski sistem Amerike. Da stvar bude još gora, američko tržište je jedno od najvećih na svetu, i na njega se direktno oslanjaju privrede mnogih zemalja, pa se tako američka kriza, poput domino efekta, prenela i na tržište Evropske unije i drugih regiona sveta uslovljavajući pojavu recesije i slom bankarskih sistema. U Evropi, u mnogim zemljama primetan je pad BDP-a (bruto domaći proizvod) i rast inflacije. Zemlje koje su prve osetile posledice ekonomske krize su Velika Britanija i Nemačka. Privrede ovih zemalja su poput američke, vezane za tržište stanova i finansijsku industriju, a pošto su suočene sa ogromnim brojem nenaplativih potraživanja, to direktno utiče na nesolventnost njihovih banaka.

„Gorke plodove“ svetske ekonomske krize verovatno najbolnije oseća Island, kome preti privredni kolaps. Island koji je doskoro važio za jedno od pet ekonomski najprihvatljivijih mesta za život, uputio je zvaničnu molbu Rusiji za dobijanje finansijske pomoći u iznosu od četiri milijarde dolara. Taj novac bi se upotrebio u svojstvu pomoći najvećim islandskim bankama čija dugovanja u ovom trenutku nekoliko puta premašuju bruto domaći proizvod Islanda.

Ovako loša situacija na svetskom tržištu nikoga u Srbiji ne može da ostavi ravnodušnim, pa ipak, nema mesta panici. Ekonomisti se slažu da Srbiji ne preti kriza u kojoj se trenutno nalaze SAD i veći deo najrazvijenijih zemalja EU, ali da može biti pogođena indirektnim efektima hipotekarne krize. Od oko trideset banaka prisutnih na teritoriji Srbije, zanemarljiv je broj onih koje imaju značajniji poslovni promet na američkom tržištu, pa su sa te strane srpske banke i stanovništvo bezbedni. Kada je u pitanju tržište EU, stvari stoje malo drugačije. Srpska privreda dobrim delom zavisi od investicija najrazvijenijih evropskih dražava, kao i od izvoza u EU. Ekonomska kriza je najviše pogodila investicione banke, pa se sa sigurnošću može tvrditi da će se Srbija suočiti sa rastom kamatnih stopa na kredite koje bude tražila od Evropske unije, kao i sa slabijim prilivom stranih investicija. Manje stranih investicija znači i stopiranje procesa privatizacije, a to dovodi do manje novca u budžetu i usporavanja privrednog rasta.

Koliko god sve ovo izgledalo loše po Srbiju, to nije ni deo onoga sa čime se suočavaju privrede Velike Britanije, Amerike, Nemačke. Srbiji veća opasnost preti od unutrašnjih problema. Radovan Jelašić, guverner Narodne Banke Srbije, upozorava da je javna potrošnja, tj. deficit državnog sektora, nezamisliv za položaj u kome se Srbija trenutno nalazi. Srbija troši 45,8 milijardi dinara više nego što proizvodi, i umesto da štedi, ona se ponaša rasipnički i povlači poteze poput usvajanja rebalansa budžeta, kojim je deficit Srbije uvećan za 4,8 milijardi dinara.

Pokušavajući da se odupru krizi, centralne banke spuštaju referentnu kamatnu stopu i osnivaju fondove kao pomoć posrnuloj privredi. Kao rezultat takvih akcija, berze u svetu u protekla dva dana beleže napredak. Međutim, analitičari smatraju da će se posledice krize osećati sigurno još godinu dana, dok će za potpuni oporavak biti potrebno nekoliko godina. Građanima Srbije ostaje da ne brinu previše, da smanje upotrebu kredita i da  počnu da štede. Pa ipak, ukoliko se ostvare najavljena poskupljenja prirodnog gasa, prehrambenih proizvoda i telefonskih impulsa ostaje pitanje: Kako je moguće štedeti?

                                                                                                                                   Nebojša Stojanović