Kad kreneš putem kojim se češće ide, obično zalutaš među preprekama koje su se apgrejdovale kad god ih je neko prešao. Da bi napravio bolji festivala od Exit-a moraš da uložiš tri puta više truda od ljudi koji prave Exit. Da vidiš majmuna u Nišu nije ti potrebna samo jedna Palma. Na žalost, mnogi to ne shvataju na početku, nego koračaju tako tim putem, prelaze neke prepreke sve dok jednog jutra ne shvate da su čekali na pogrešnoj strani ulice.

Džez festival u Niškoj tvrđavi, iako organizovan kao mozak koji samo želi da sprži još jednu buksnu, pokazao je da predstavlja magiju koju samo treba osloboditi iz kutije da bi napravili Evropu u Nišu, i da se Beograd preseli u Niš kao što se sredinom jula seli u Novi Sad. Zašto? Zato što je Niš prestonica Džeza, ili to samo možda može da bude!? Nadam se da je ovo poslednji put kad će neko otvarati festival rečenicom “i neka crknu svi” i da nećemo više ići protiv sebe, jer postoje razlozi za bolji svet.

Igor Aćimović