Vrlo često kraj jedne, a početak druge godine smatramo savršenim vremenom za zbrajanje učinjenog i donošenje novih odluka. Puni optimizma, kao da u predstojećoj godini vidimo novu šansu, pravimo spiskove satkane od mnoštva „revolucionarnih“ promena kojima planiramo da unapredimo sopstvenu ličnost. Poneseni euforijom i pozitivnim raspoloženjima koja čine da se osećamo samouvereno, pred sebe postavljamo brojne zadatke koji ponekad iz korena menjaju naš odnos prema svetu. I tako svaki put; jednom u 365 dana.

   Novogodišnja depresija Međutim, tog čuvenog 365. dana mi se, pored odluka za narednu godinu, osvrćemo i na onu listu koju smo napravili prošle godine u ovo vreme, preslišavajući se šta smo od navedenog zaista ostvarili. Tu već euforija prelazi u depresiju!

  Neretko neskromni po pitanju sopstvenih mogućnosti, sebi „tovarimo“ previše ambicioznih zadataka koje ne samo da nismo uspeli da ostvarimo, nego nismo bili ni blizu njihovog ostvarenja. Možda je upravo ovo jedan od razloga zbog kog je depresija češća pojava u vreme novogodišnjih praznika no inače.

  Istraživanja pokazuju da ljudi vreme pred praznike koriste za preispitivanje svrhe sopstvenog života, te često, nezadovoljni ostvarenim, ushićeno i radosno raspoloženje zamenjuju nezadovoljstvom i samoćom. U takvim situacijama bivaju zanemarene sve one lepe strane praznika, poput kupovine poklona za nama drage osobe, ili obične šetnje po parku prekrivenim snegom.

   Depresivni ljudi se tada izoluju opterećeni problemima i promašenošću svog života, pa propuštaju da shvate da velike promene zapravo čine svakodnevne sitnice. Grudvanje u snegu kao kad smo bili deca, osmesi bližnjih i poljupci kada sat otkuca ponoć su, složićete se, neprocenjivi trenuci. Ipak, za ove jednostavne stvari gotovo nikad nema mesta na našim TO DO listama, zar ne?

    Zabrinuti za „velika“ i  „konačna“ pitanja zaboravljamo da se suština nas samih krije u tim običnim, malim stvarima i sitnim uživanjima koja čine svakodnevicu. Što pre to uvidimo, shvatićemo i da se promene ne dešavaju samo 31. decembra, već svakog dana u godini. Tada će nam, valjda, i donošenje novogodišnjih odluka lakše pasti!

   I da; na kraju, ma koliko to stereotipno zvučalo: SREĆNI PRAZNICI! Ah, šta ću kad to zaista mislim…