Lead: 

Iako je pre početka svirke (koja je bila sve samo ne promocija novog albuma, kako to niški mediji vole da kazu), bar prividno, izgledao normalnije nego na svim ostalim nastupima KKN-a, koje sam ispratio, verovatno ni sam Oliver nije znao kada će svirka početi....

Kada bih poštovao glupa, funkcionalna novinarska pravila, verovatno bih u lidu trebalo da napišem ono što se dogodilo na kraju dvočasovnog silovanja instrumenata od strane muzičara Kanda Kodze. Ali u čemu bi bila onda poenta čitanja teksta do kraja, ako ’’najvažnije’’ stane u svega nekoliko rečenica? Zemlja je ploča i tačka.

Za sve one koji su naviknuti na ’’novinarstvo’’, mozda napišem više uniformisanih tekstova, sa različitim lidovima, tek onako da bi i oni možda videli šta su propustili...

Za dva sata kvalitetnog programa, pojedinci su čekali i duže od toga. Ali i pored sveg čekanja, zagušljive prostorije, dima i vrućine opšti je utisak da niko nije otišao razočaran sa svirke. Verovatno zato što su to bili najveći fanovi, koji iako znaju kako funkcioniše to sa najavom početka nastupa i stvarnim početkom, nisu hteli sebi da dopuste luksuz da propuste koji ton, kuliranjem na keju uz pivo i možda po koju buksnu.

Verovatno sam i bio u pravu, kada sam napisao da je Oliver normalniji na početku koncerta, ali se ubrzo potrudio da demonstrira, u pravom smislu te reči pesmu ’’štastopojo’’. Ipak i dalje, kao jedan veliki plus, ostaje zapisano da se ni jednom nije srušio na bini.

Upravo zbog tog njegovog performansa, bilo mi je i po malo žao što se svirka održava u tako malom klubu. Ali to što se Oliver zahvalio na ’’feedbeck-u’’ i publici i organizatorima, samo je dokaz da je naš mali klub na keju, kultno mesto i da ima dušu. I zato ga mi svi volimo, bez obzira kolika količina dima može da se smesti u njega.

I tako stihovima od odlazim isti bilo kad, malo više ljubavi je potrebno u gradu koji tone ton po ton, psihodelije godina ćutanja slike proleča u najbližim danima, ne poynajem nikoga.... sve do momenta koji je bio predviđen za bis.

Još jedna prednost feedbeck-a, je što nisu imali gde da se sklone sa bine da bi ih publika zvala na bis, ali u toj kratkoj pauzi, prostorijom se zaorila pesma ’’proći će i njihovo’’...

Tužno je kad vas moroni od Slobe do Borisa, nateraju da se odreknete jedne svoje pesme, a još je tuznije što smo svi mi bar po malo krivi za to. A to se upravo desilo te noći. ’’Sramota nas je da pevamo proći će i njihovo, jer njihovo i dalje ne prolazi. Pevali smo je pre deset godina toliko mnogo puta, i mislili smo da će njihovo proći ali njihovo ne prolazi. Šta je to sa nama ljudi? Izvinite ali nas je stvarno sramota. Pevaćemo je opet kada se vidimo u nekom lepšem vremenu. Kada prođe njihovo’’

Posle tih reči odsvirali su samo još jednu pesmu., a ja ne bih bio ja, kad ne bih napisao – moju omiljenu. Stvar zbog koje sam zavoleo KKN, a za kraj ovog teksta izdvojiču jedan stih iz ove pesme:

``But if you dont like your past, you want a different future``

Nis je nas grad

“Mi smo nekada bili u fazonu da je Nis nas grad, sve dok nam se dogodio jedan incident. Ali evo, sad smo opet u fazonu da je Nis nas grad, ako vi to zelite``

Deo publike je ovakvu retoriku prihvatio sa odusevljenjem, dok je deo (uglavnom publika koja i sama predstavlja nisku muzicku scenu) negodovao. Sve u svemu hteli mi to da prihvatimo ili ne, verujem da niko od nas ne bi imao nista protiv da Kanda Kodzu slusamo cesce u Nisu.

Igor Acimovic