Lead: 

Kako se približavamo Evropskoj uniji, počinjemo da prihvatamo sistem vrednosti koji vlada na zapadu – od kapitalističkog društva do “reality” emisija, kakva je i "Veliki brat".

  Na "Velikog brata" se dugo čekalo da sa svetske scene dođe na našu. Kada se ova emisija pojavila, bila je strašno popularna, pravi hit! Ali odmah nakon početka prvog serijala videlo se da je ta emisija predviđena za masu, a nešto što se svima sviđa teško da je dobro. „Kada se ljudi slažu sa mnom, osećam da nisam u pravu.“ (Oskar Vajld)

  Za prvi serijal je čak moglo da se kaže da je bio zanimljiv. Učesnici su se prvi put našli pod takvim okolnostima, a televizijska produkcija jos uvek nije znala šta masa želi, pa je izbor bio daleko nasumičniji. Tokom serijala, učesnici su se opustili, pa je to bio sveukupan prikaz međuljudskih odnosa, što je zanimljivo analizirati. To je, možda čak i  jedina, pozitivna strana ove emisije.

  Posle prvog serijala, "Veliki brat" je postao nekvalitetan celodnevni program, koji služi za odvraćanje pažnje od svakodnevnih životnih problema. U prilog tome govori činjenica sa se neko vreme emitovao na Pink – u, koji je poznat po tome da stalno nastoji da predstavi život u "ružičastoj nijansi".

  Za učesnike emisije biraju se plitki, gramzivi, koristoljubivi i prevejani, ili se samo takvi prijavljuju. Nerazumljivo je zašto je iko spreman da svoju privatnost i intimu izloži javnosti? Osobe se prijavljuju zbog novca ili slave. Suma nije prevelika, a i slava je lažna i kratkoga veka. Kakvo je to životno dostignuće: „Učestvovao sam u Velikom bratu“? Ne izaziva ni hvalu ni divljenje. Jedino predrasude, pa možda i gađenje.

  Učesnici se prijavljuju na dobrovoljnu robiju. Pristaju da budu zatvoreni u kući, sa nepoznatim ljudima, sa zabranom da bilo šta rade, čak su im i određene teme razgovora zabranjene. To je tri meseca nerađenja apsolutno ničeg korisnog! "Veliki brat" poguban je za psihu ljudi koji učestvuju u njemu, a možda i za one koji ga redovno prate. Nijedan čovek ne može da prođe kroz sve to bez neke vrste traume.

  Televizijske kuće su nemoralne što to, uopšte, prikazuju. To je čisto iskorišćavanje ljudskih emocija. S obzirom na to da se emisija prikazuje u udarnom terminu, ili bolje rečeno, u udarnim terminima i tada ima veliki uticaj na mladež ove nacije. Jedino što se može videti su lenjost, nekultura i nevaspitanje, a u najgorem slučaju i pornografija. Istovremeno, ljude koji ne dozvoljavaju ogoljavanje privatnosti, ovakve emisije stavljaju u nezgodan položaj. Oni bivaju etiketirani kao konzervativni, jer nisu „IN“.

  "Veliki brat" i slične emisije loše utiču na celu naciju jer postavljaju pogrešan sistem vrednosti, reklamiraju prazne emocije i prostakluk. Alarmantno je to što su toliko popularne i što im je gledanost enormna. Neko bi trebalo nešto da učini povodom takve zloupotrebe mase.

 Miloš Stojanović