Ono što je na prvi pogled odlikovalo ovogodišnji jazz festival aka Nišville je očajan dizajn reklame i imidž festivala. Svaka čast čoveku koji crta izvanredne karikature ali u posao u koji se ne razume niko ne treba da zalazi. Zato i ličimo na šta ličimo. Kao što su vrlo slikovito i prosto to u svojoj pesmu opisali artisti iz grupe zoster "living in banana stejt".

Festival sa ovako slabim imidžom ne moze biti drugi srpski brend za 2009 godinu, godinu od koje svi tako mnogo ocekuju

Ako niste imali para da udjete na fest, niste mogli negde u miru tvrdjave da uzivate u dzezu. Muzika iz obliznje "Klinike" nadglašavala je fine zvuke "Guche"i džeza po celoj tvrdjavi. Doduse ni svi posetioci festa nisu mogli da "kvalitetno" uživaju u kvalitetnom ozvučenju koje je bilo kvalitetno samo na pet metara od bine. Kako li bi tek uživali da neko iz Beograda nije prepoznao kvalitet u Nišvilu i da mu nije dodelio duplo vise para u zadnji čas??

Što se tiče muzike na festivalu, mogu samo da kažem da sam u čudu, zapanjen. (Sad mi ovo malo lici na one tekstove od pre 100 godina kad su ljudi koji su pisali o necem nepoznatom koristili samo jednu rec da opisu dogadjaj -ČUDO). Culture mix bend i Billy Cobhan su jednostavno bili "čudo na bini". Fantasticno, fenomenalno, zapanjujuce :). Kakvi instrumenti, kakav skil. Prvo veče festivala je zatvorio Džajls Piterson sa pevačem Džouzom Džejmsom. Odlicno odradjen set uz mešavinu mnogih pravaca dopunjeno bruklinskim pevačem. Žurka na kojoj su uglavnom ostali mladji pripadnici niške publike, bila je odlična najava da jazz fest bude jos posećeniji naredna tri dana.

Da se nadovezem na naslov ovog teksta i reci iz pesme "share the love" nemačkog raste Gentlmana - "you got to show some mercy". "NEKA CRKNU SVI". Bolji odjavu srpskog brenda koji će nas predstaviti svetu nismo mogli ni da zamislimo.

Igor Aćimović