Koncert je otvorio hor dece sa fluorescentnim perikama koji su izveli pesmu „Uhvati ritam“. A onda veliki aplauz publike i na binu izlazi Parni valjak predvođen Akijem Rahimovskim i Huseinom Hasanefendićem – Husom. Koncert je otvoren „Ljubavnom“ pesmom i tu se već moglo videti oduševljenje mnogobrojne publike koja je svaku pauzu između pevanja iskoristila da tapše, a sve vreme Akiju pevala prateće vokale.

Spektakl se nastavlja, „Zagreb ima isti pozivni“, „Gledam je dok spava“, publika je već opijena, svi se njišu, pevaju bez prestanka a početak i kraj svake pesme prate gromoglasni aplauzi. Radost publike se čuje sa prvim tonovima svake pesme, a oduševljenost ne jenjava kako konccert odmiče, već naprotiv biva sve veća i veća. „Ostani s njim“, „ Dok si pored mene“, „Dođi“... Publika u pojedinim trenucima uspeva da bude glasnija od veoma dobrog ozvučenja, a parovi zaljubljeno plešu opijeni emocijom koju emituje fenomenalni Valjak.

Bend se šeta kroz istoriju, kroz godine a i Aki se oduševljen obraća publici: „Ja uvek kažem kad je dobro: ’Pusti nek traje’“ i tako i beše. „Mjenjam se“ i bend luduje, Aki skače po bini, vrti stalak od mikrofona... Publika peva svaku pesmu, ne posustaje, a Aki rado prepušta delove refrena, pa čak i, posle skoro svake numere, poziva publiku da ponovo otpeva refren, što publika zdušno prihvata prepuštajući se uživanju i milozvučnoj melodiji Parnog valjka.

„Uhvati ritam“ i publika se njiše, talasa, jako tapšući prati melodiju, a onda je bubjar, Damir Šomen impresionirao prisutne svojim solom. Tokom Damirove solaže Aki je iskoristio trnutak da se presvuče, a onda ponovo oduševljenje i „Neda“.  „Vrijeme ljubavi“ i Aki poziva publiku da upali „sve žarulje“, tako da je u jednom momentu gledalište zasvetlucalo od mnogobrojnih telefona i upaljača.

Tada se smiruje ritam, sviraju akustične gitare i peva Aki koji izgleda presrećno dok sarađuje sa publikom. „Kada  me dotakneš“, a onda najava: „Na ovu pesmu neki od nas su se zaljubljivali, neki napravljeni, a neki su tu“ – „Stranica dnevnika". Slede „Jesen u meni“, „Nakon svih godina“, „Prevela me mala žednog preko vode“ i Aki ludi na bini, a publika ludi u gledalištu. „Aleluja“, „Moja je pjesma lagana“, „Nedelja“, „U prolazu“ i publika neprestano peva iz sveg glasa, bez prestanka, bez odmora. A onda Aki predstavlja bend i tokom solaža koje su usledile uzima fotoaparat i slika publiku., nakon čega sledi pozdrav rečima „Niš volimo vas, laku noć“.

Ali nezasita publika počinje da peva „Sve još miriše na nju“ ne odustajući lako od Parnog valjka koji je zadnji put u Nišu imala priliku da vidi pre dve decenije. I bend se vraća sa pesmom „Godine proaze“, a onda i šlag „Sve još miriše na nju“ kada zavladava potpuna euforija u publici.

A onda oko ponoći na scenu se iznosi torta za slavljenika Akija Rahimovskog koji je rođen 5. juna 1955. godine u Nišu. Publika peva rođendanske pesmice, članovi benda i deca iz hora sa početka koncerta čestitaju rođendan Akiju, koji odlučuje da nakon skoro tri sata svirke publici pokloni još dve pesme: „Hvala ti“ i „Ugasi me“.

Parni valjak je u Nišu zadnji put nastupio pre dve decenije. Da je nedostajao niškoj, a i široj publici videlo se po njenoj brojnosti i oduševljenju tokom samog koncerta. Kada je publika počela da napušta tvrđavu nastala je oduševljena kolona kojoj kraj nije mogao da se sagleda.

Čekalo se dvadeset godina, nadamo se da do sledećeg puta neće proći toliko.