Lead: 

Duško Gojković International Be Bop BandU Nišu ima braće po duši. Na Nišville-u ove godine svake večeri, u proseku, iznenađujućih tri hiljade posetilaca uživalo u čarima džeza. - Nacionalna penzija i nagrada za životno delo Dušku Gojkoviću.

Kako je moguće da skoro osamdesetogodišnjak svira kao dečak. Da li je to uopšte moguće? Izgleda da jeste. Veliki broj džezera na Nišville-u nije mogao da Duško Gojkovićveruje kada je voditelj programa rekao da Duško Gojković ima sedamdeset i sedam godina. Taj večni dečko džeza izgleda da ne planira odlazak u penziju, a niška publika imala je prilike da po prvi put čuje njegova izvođenja. Ako ste nekad bili u nedoumici oko definicije šta je to džez, prve večeri festivala Duško je svima objasnio. Originalne zvuke džeza danas je moguće čuti samo na diskovima legendarnih Chat Baker-a i Stan Getz-a ili Miles Davis-a i Dizzy Gillespie-a, ali i na koncertu Duška Gojkovića koji je imao tu čast da se druži i svira sa ovakvim muzičkim veličinama. Nišlije su gledale uhom a slušale pogledom. Za sve četiri večeri festivala koliko je trajao, činilo se da je samo prve večeri publika slušala muziku bez čavrljanja sa prijateljima, svi su samo slušali i pokušavali da je razumeju.

U svakoj kompoziciji neki od instrumenata imao je svoje bravure. Internacionalni Be Bop quintet sastojao se od klavijatura, bubnjeva, kontrabasa, saksofona i trube legendarnog Gojkovića. U jednom trenutku Duško je najavio kompoziciju "Soul brothers" iliti "Braća po duši", kako se u žargonu zovu ljudi koji sviraju džez. Tada, kao da su svi prisutni bili braća po duši, braća po senzibilitetu. Bilo je neverovatno, nemoguće. Nišlije su tada izgledale kao da se svi međusobno razumeju, kao da su dostigli neko pročišćenje i viši stepen tolerancije. Da ne ispadne kao da je ovo puko zapažanje samo jednog reportera, mora se postaviti pitanje kako to da se niko nije potukao, kako to da nije bilo divljaštva? Izgleda da to nije u duši džezerima! Izgleda da je njima nešto drugo u duši. Melodija džeza i duboko razmišljanje o harmonijama i porukama koje one šalju. Porukama o životu i o svetu oko nas, o tugi i sreći, o svim emocijama koje čine jedan komplesan sklop kakav je samo jedan čovek. U takvim situacijama, moguće je da ispred bine ne stoji obezbeđenje, jer niko umetnicima neće naškoditi. Svako sedi na svom mestu i uživa u svom džez trenutku.

Koncert Gojkovića i njegovog benda prekinuo je Ivan Blagojević. Glavni menadžer Nišville-a ponosno je pročitao pismo Nebojše Bradića, ministra za kulturu Republike Srbije, kojim je i zvanično obelodanjeno da je Duško Gojković u svojoj sedamdeset i sedmoj godini života, za sve što je učinio za svetsku kulturnu baštinu, dobio nacionalnu penziju od Republike Srbije i nagradu Nišville-a za životno delo. Slavni muzičar, iznenađen, rekao je niškoj publici da nikada pre nije osvojio bilo kakvu nagradu u Srbiji i da mu je drago što su ga se setili.

Koncert je nastavio kompozicijom "Five in the mornin'" koju je posvetio čuvenom Miles Davis-u sa kojim je nekada svirao.

Five in the mornin'

Očarana publikaNisville jubilationKompoziciju simboličnog imena "Nišville Jubilation" posvetio je Nišville-u i obeležavanju dvadesetpetogodišnjice festivala.
Veliki džez muzičar završio je nastup ispraćen stojećim ovacijama.

Ko je prisustvovao koncertu mogao je prvi a možda i poslednji put da vidi živu legendu džeza Duška Gojkovića. Ko nije bio neće ni žaliti, jer ne zna šta je propustio.

Đorđe Radošević