Lead: 

Nisomnia je pravi fenomen među festivalima. Iako je iz godine u godinu sve slabija i kraća, ova manifestacija uspeva da preživi tako da se ove godine pojavila u tetrapak izdanju verovatno vođena reklamom da  „tetrapak štiti što je dobro “.

     U svetu reklama jedno od bitnih načela  je da  „dobro osmišljena ambalaža prodaje proizvod“. A šta se nalazi ispod te ambalaže otkrije krajnji korisnik koji biva prijatno ili neprijatno iznenađen, zavisi od stepena očekivanja.
    Ovogodišnja serija Nisomnia-e proizvedena je po specifikaciji „Muzička alternativa“ i, usled ne primene konzervanasa i aditiva, skromnog roka trajanja od svega dva dana, tačnije večeri.
    Dvovečernje zadovoljstvo moglo se dobiti po ceni od 600 dinara, dok je pola tog „užitka stajalo 400 dinara. Mnogima prosto neprihvatljivo jer su smatrali da je proizvod jednostavno precenjen.
    Ali, nije samo cena ta koja je diktirala stepen posećenosti. Baš nekako tih dana vreme se znatno pogoršalo te je uporna kiša ubila i ono malo entuzijazma što ga je bilo u nekima tako da se sveukupna posećenost mogla identifikovati cifrom od oko +/-200 ljudi (zavisi od stepena upornosti kiše).
    Ljudi koji su se krajnje entuzijastično odlučili da budu deo sadržine tetrapaka, morali su da budu podvrgnuti strogoj kontroli kako ne bi uneli neku nedozvoljenu kulturu i time narušili kvalitet proizvoda.
    Možda najveća enigma u celoj toj stvari bila je cepanje press i drugih propusnica (?!) od strane nemilosrdnih kontrolora koje je prve večeri vršeno selektivno a druge se dotle išlo da su iste poništavane kao najobičnije karte. Čudno je da niko nije objasnio tim ljudima da se press NE cepa i NE oduzima. 

    Kišoviti intro odgodio je početak obe večeri za po par sati tako da je program umesto u 19.30h počinjao oko 21.00/21.30h i trajao do 02.30h.
    Prvih par sastojaka smo propustili nekako. S obzirom na to da se radi o Bojanu Iliću Bokeriniju & Ivanu Milosavljeviću i bendu Stuttgart Online, ostaće dilema da li to bilo dobro ili ne. Ali ako se uzme u obzir i to da je kiša prve večeri bila neverovatno uporna i jedva da je dozvoljavala sklapanje kišobrana (a užitak ispijanja piva i da ne spominjem), kupili smo sebi vreme da istrajemo do kraja. Verovatno su zato i headlineri obe večeri ostavljeni za završnice. 

Rambo Amadeus    Nastup Plasma-Arc Machining provedosmo ulazeći a potom praveći strategiju s koje strane je najbolje prići šanku (nije bila tolika gužva ali su neki ljudi videli sigurno utočište od kiše i uporno držali svoje pozicije za šankom). U tome nam prođe i početak nastupa Repetitora ali smo ipak uspeli da ostatak njihovog nastupa provedemo među šakom onih koji su stajali ispred bine letnje pozornice.
    Nahty su imali tu nesreću da za vreme njihovog nastupa bude pljusak tako da su tada mnogi i otišli svojim kućama bez da sačekaju kraj.
    Kiša je utihnula za vreme nastupa benda Margita Je Mrtva. Iako je u pitanju elektronika, meni dosta dalek zvuk, moram priznati da ovaj bend zvuči sjajno. Toliko.
    Zatišje pred buru. Nastup Jarbola kao da se bio odužio (ili je to bio rezultat izmučene percepcije) dok se broj posetilaca polako povećavao pred nastup Ramba Amadeusa. U gotovo dva sata, koliko je njegov nastup trajao, Rambo je uspeo da svojim nastupom vidnopopravi raspoloženje prisutnih. Vredelo je istrpeti i kišu i hladnoću zarad „svetskog mega cara“ (koji je potpuno opravdao ovaj naziv).

Eva Braun

    Drugo veče je počelo kišom i nastupom benda Manisent i mentalnost da bi se nastavilo post-egzistencijalističkim funk-om benda simpatičnog naziva Sizife, daj kamen. Prilično obećavajuće veče, sa nešto manje izvođača ali raznovrsnijeg zvuka, zadirući u neke druge sfere alternativnog.
    Letargično veseli brit-pop Eve Braun napravio je zaokret ka nekim drugim vodama i da nije bilo kišice koja je padala, ko zna kuda bi sve to odvelo.

    Novozelanđani Gerda Blank imali su par interesantnih pesama dok su Britanci, The Singing Loins ceo svoj nastup izveli u nekom mid tempu (čak i kad se na trenutke činilo da sledi neki energičniji prelaz). Mnoštvo irskih elemenata ali daleko od naših Kelta, no, dovoljno poletno da se igra.

Let 3    Čast da zatvore Nisomnia-u pripala je hrvatskoj audio-vizuelnoj atrakciji, bendu Let 3. Njihov nastup zaista je bio fenomenalan, možda za nijansu bolji od Rambovog. Solidan performans i interesantni kostimi + dobra glazba popravili su sveukupni utisak. 

    Ali, nekad to nije dovoljno. Ako Nisomnia pretenduje da postane veliki festival poput Exita (?!) onda bi nešto moralo da se menja ili u glavama organizatora ili u samom organizacionom odboru.
    Recept za dobar festival postoji, uspešno funkcioniše u praksi a nije patentiran. Izgleda da je onaj tetrapak trebalo da posluži da zaštiti ne ono što je dobro već ono što polako ali sigurno umire.

tekst: Ivana I. Božić

foto:Nemanja Đorđević

www.balkanrock.com