U svom izveštaju u Časopisu američkog hemijskog društva (Journal of the American Chemical Society) naučnici kažu da ovo otkriće predstavlja napredak u upotrebi jednostavnih plastičnih čestica prilagođenih za borbu protiv problematičnih anitgena.Ti geni uključuju sve od virusa i bakterija izazivača bolesti do problematičnih proteina koji izazivaju alergijske reakcije na polen, prašinu, određenu hranu, otrovni bršljan, ubode pčela i razne supstance.

Kenet Šia (Kenneth Shea), Ju Hosino (Yu Hosino) i njihove kolege se u izveštaju osvrću na prethodna istraživanja prilikom kojih su razvili metod stvaranja plastičnih nanočestica, širine 1/50.000-tog dela vlasi kose,  koje oponašaju prirodna antitela i njihovu sposobnot da se prikače na antigen. Taj antigen je melitin, glavni toksin u otrovu pčele. Oni grade antitelo sa molekularnim otiskom, proces sličan ostavljanju otisak u vlažnom betonu. 

MelitinNaučnici su pomešali melitin sa malim molekulima, monomerima, i započeli hemijsku reakciju koja povezuje te ''gađevinske elemente'' u duge lance i čini ih kompaktnim. kada su se plastične ''tačke'' stegle, naučnici su izvukli otrov i to je ostavilo nanočestice sa malim kraterima u obliku toksina.

Njihovim novim istraživanjem, vršeno zajedno sa grupom Naoto Okua sa Šizuoka univerziteta u Japanu, utvrđeno je da plastična melitin antitela rade kao i prirodna. Naučnici su laboratorijskim miševima dali smrtonosnu dozu melitina, koji razgrađuje i ubija ćelije. Veći deo životinja koje su nakon toga primile plastična antitela je preživelo, za razliku od onih koje nisu primile nano čestice. ''Takve čestice bi mogle da se proizvode za različite ciljeve'', kaže Šia i dodaje da ovo otvara vrata ka uzimanju ovih nanočestica u obzir u svim slučajevima gde se koriste antitela.