Lead: 

Stanje u niškom sportu već je odavno ispod očekivanog nivoa. Niški sportski kolektivi postižu daleko manje rezultate od onoga sto drugi po veličini grad u zemlji zaslužuje. Sve sto Nišlije imaju od sporta je ženski fudbal i ženski rukomet. Sve, sve ostalo je daleko ispod zadovoljavajućeg nivoa.

Iako se do sada sa pravom Niš nazivao gradom malog fudbala, ove godine se sa pravom moze reći da su klubovi podbacili.. Koska koja se prošle i predprošle godine (setite se problematičnog sudjenja u Beogradu u finalu) borila za titulu, ove godine je poslednja ekipa u ligi sa samo dve pobede u dosadašnjem toku prvenstva. Kopernikus je nešto bolji, tačnije trenutno su treći ali bez realnih šansi da se uključe u borbu za prva dva mesta. Verovatno će se do samog kraja sezone boriti za ulazak u play off.

O odbojci i rukometu može se mnogo toga reći, ali činjenice su poražavajuće. Najjači niški odbojkaški klub zauzima predposlednje mesto u 2. ligi. Da li stvarno grad od 500 000 hiljada stanovnika ne zaslužuje bar stabilnog prvoligaša?
Sve Nišlije se sa tugom sećaju uspeha RK Železničar. Bio je to nekada slavni klub. Jedan od najjačih u zemlji. Pre par godina Meraklije su prestale da idu na njihove utakmice zbog nesporazuma sa nerazumnom upravom kluba, a danas se Želja bori za opstanak u 2. ligi. Tek kad se ovom tekstu doda činjenica da je rukomet u zemlji u očajnom stanju, vidi se koliko je stanje u Železničaru katastrofalno. Na svu sreću, mada je to daleko od sreće, Niš ima predstavnika u 1. ligi. ORK Niš je trenutno na sredini tabele. Mladi Orkovci tako na neki način spašavaju ugled niškog rukometa.

Vaterpolo klub Niš koji se pre par godina borio za titulu prvaka SCG, danas je tek 3. u grupi iza Studenta i Zvezde. Takav rezultat ne bi bio toliko loš kada ne bi postojala i druga grupa u kojoj se nalaze bar još dva jača tima od Niša.

Drugi najpopularniji sport u zemlji je svakako košarka. Ni tu situacija nije ništa bolja. Ergonom je trenutno poslednji sa samo 1 pobedom, i predstoji mu grčevita borba za opstanak do kraja sezone. Ne zaboravite da pet najjačih timova u zemlji ne igraju našu ligu, vec regionalnu. Sasvim opravdano se postavlja pitanje da li bi uopšte bilo mesta za Ergonom da ovi timovi igraju domaće prvenstvo? Ali ono sto je za ne poverovati je da je Ergonom prošle sezone jedva izborio opstanak. Bio je prvi iznad crte, ali to nije poslužilo za nauk ljudima u niškoj košarci.

Kao najvažnija sporedna stvar na svetu, fudbal privlači paznju najšire javnosti. Na žalost fudbal u Nišu skreće pažnju na sebe neuspesima i kontraverzama u vezi najslavnijeg kluba u gradu. Našem, nekada slavnom fudbalskom klubu, ovo je već peta sezona za redom u drugoj ligi.

A kakve su šanse da udje u prvu ligu? Realno nisu nikakve. Iako ima samo 4 boda manje od 6. mesta koje vodi u baraž, takođe ima samo 4 boda više od mesta koje vodi u niži rang. U takvoj izjednačenoj ligi, u kojoj Radnički skoro pa da ne osvaja bodove van Čaira, i sa timovima koji imaji mnogo više para od njega misija da se vrati u prvu ligu, za njega je skoro nemoguća. Priču o uspesima niškog kluba verovatno svi znaju. O tome se na medijima priča već 20 godina. Kao da niške medije ne interesuje sadašnjost...

Da nije sve tako crno, nego da je sve mnogo gore u niškom sportu pokazuju još dva parametra. Prvi je da većina kolektiva svojim sportistima ne isplaćuje redovno iovako male plate. A drugi pokazatelj su prazne hale i stadion (jedan jedini u Nišu). Zamislite da u gradu od pola miliona ljudi jedini fudbalski klub prati na svakoj utakmici po 200-300 ljudi? Nedopustivo.

Igor Aćimović