Na kom nivou je sportsko novinarstvo u Srbiji?

U Srbiji je nivo zadovoljavajući. Ima dosta dobrih novinara. Nisu svi kvalifikovani za ovaj posao, počev od mene samog. Ja kao i mnogi drugi nismo završili nikakvu školu novinarstva. Ovim poslom se pre svega bave zaljubljenici u sport, i ta ljubav ih pokreće da dobro rade svoj posao. Naravno kao i u svakom poslu ima dobrih i loših stvari.

Na kom nivou je sportsko novinarstvo u niškom regionu?

Sportsko novinarstvo u Nišu je slabije nego u zemlji. Ima malo sportskih novinara, ali ima dosta kolega čiji ja rad cenim. Neću nabrajati njihova imena da nekog ne bih slučajno zaboravio i uvredio.

Kakav je status sportskih novinara u Nišu u odnosu na kolege iz Beograda?

Teško je biti sportski novinar u Nišu. Pre svega zbog malih primanja. Moram da dodam da kolege iz Beograda imaju bolje uslove, plate, mogućnost da prođu svet. Sa time njihova motivacija raste i pružaju bolje rezultate. Što se potencijala tiče Niš ima stvarno kvalitetnih sportskih novinara, koji godinama rade za mizerne plate, što im ubija volju za napredovanjem.

Šta je potrebno da se uradi da bi se sport decentralizovao?

Pre svega potrebi su jaki niški sportski kolektivi i naravno novi savremeni sportski objekti kojih u Nišu nema. Najbolji primer je da Niš nije imao nikakvog udela u organizovanju svetskog prvenstva u košarci. Jedan mali grad poput Vršca, nezasluženo je bio ispred Niša. Novac je preduslov za uspeh. Na žalost privreda je takva kakva jeste, a iz gradskog budžeta nema dovoljno novca za klubove i sportske objekte.

Šta bi ste okarakterisali kao najveći uspeh niškog sporta?

Trenutno osvajanje Čelandž kupa rukometašica Naise. Ako se vratimo desetak godina unazad, za mene najveći uspeh je igranje Radničkog u polufinalu kupa UEFA. Svoje trenutke imao je i Jugopetrol Železničar. Za Niš se slobodno može reći da je grad rukometa. Iako su ispali iz lige Želja će se sigurno brzo vratiti u prvu ligu.

Šta je potrebno Radničkom da se vrati na staze stare slave?

Pre svega novac, sa bilo koje strane. Evidentno je da grad ne može da da onoliko koliko je potrebno jednom prvoligašu. Potrebna je podrška svih privrednih subjekata, ali na žalost niška privreda je takva kakva jeste. Ima grešaka i u samom klubu. Marketinška služba radi izuzetno loše. Prva liga je za sad nemoguća misija.

Radnički je imao tešku sezonu. Šta mislite o čestoj promeni trenera na klupi niške ekipe?

To je splet mnogih nesrećnih okolnosti. Naravno da su česte promene rukovodstva kluba a pre svega trenera jako loše za svaki klub. Kada bi klub imao stalno rukovodstvo koje bi treneru dalo šansu nekoliko sezona bilo bi mnogo bolje za klub i igrače. To otprilike znači da se žrtvuje jedna sezona, uz dobru finansijsku potporu, s obzirom na talenat i kvalitet koji imamo sigurno bi Radnički narednih sezona imao mnogo bolji tim.

S obzirom da Niš ima čak 3 prvoligaša u malom fudbalu, šta je potrebno da se stvori jak tim koji će osvojiti titulu?

Koska je već jak tim. Tim je sastavljen od najboljih igrača malog fudbala. Da bi se titula vratila u Niš, potrebne su i neke mutne radnje profila pritisci na sudije, lobiranje u fudbalskom savezu, pretnje protivničkim igračima i još mnoge ružne radnje koje na sreću niški prvoligaši ne praktikuju. Zbog toga što se drugi klubovi, pre svih Marbo služe ovim i slićnim stvarima, osvajaju kupljene a ne zaslužene titule. Naravno i fudbaleri Marba su jako kvalitetni, ali prevagu donose već pomenute radnje.

Prošle godine digla se velika buka oko finala Marbo-Koska. Kakvo je vaše mišljenje o događajima na toj utakmici?

Ja sam prenosio tu odlučujuću utakmicu za Novi Feir Play radio, i sve što sam video je sramota za naš sport. Tu utakmicu Koska nikako nije mogla da dobije, a glavni posao završio je sudijski par na čelu sa Rajkom Katanićem.

Kakva su vaša očekivanja bila ove godine vezana za ekipu Koske, s obzirom da nisu uspeli da dođu do finala?

Ove godine ekipa Koske je slabija za Vladu Cvetanovića i Marka Kocića. Doveli su najbolje igrače iz Kopernikusa i ekipe Niš 92 ali očigledno je da su cele sezone igrali slabije nego prošle sezone. Na kraju im je falilo i malo sportske sreće da se plasiraju u finale.

Bili ste jedan od retkih koji su verovali u uspeh Naise posle prve utakmice. U kojim se sportovima mogu očekivati slični uspesi sledeće godine?

Teško je da neko sem Naise može da napravi tako veliki uspeh. Na žalost situacija u niškom sportu je jako loša i ja ne verujem da će neka ekipa u skorijoj budućnosti napraviti nešto veliko. Nadam se da grešim, i naravno svim niškim sportistima zelim mnogo uspeha. Kad već govorimo o uspehu treba pomenuti Lidiju Mihajlović koja je kao druga Srpkinja uspela da obezbedi olimpijsku vizu za Peking 2008.

Igor Aćimović